Kategorija: Timočani romi na internetu

„Hoćeš kulturu, pridruži se“

Sutra će na Gradskom trguu Zaječaru (kod fontane) biti organozovana akcija pod nazivom „Hoćeš kulturu, pridruži se“. U ovaj akciji učestvuje Folklorna sekcija Društva Roma kao i KUD Nikola Pašić uz pomoć Gradske uprave i Narodnom pozorištu Timočke krajine – Centar za kulturu Zoran Radmilović. Početak je u 19 sati.

ROMACTED: Promovisanje dobrog upravljanja i osnaživanja romske zajednice na lokalnom nivou

U Beogradu je danas, 29.maja otvorena konferencija pod nazivom – ROMACTED: Promovisanje dobrog upravljanja i osnaživanja romske zajednice na lokalnom nivou. ROMACTED je program usmeren na izgradnju političke volje i održivih politika kroz angažovanje lokalnih vlasti u unapređenju demokratske javne uprave i osnaživanja romske zajednice, jačanje posvećenosti institucija, njihovih kapaciteta, znanja i veština u radu na inkluziji Roma i Romkinja.

U Ždrelu održana radionica „Mobilni timovi za inkluziju Roma i uvod u operativno planiranje“

U Ždrelu je održana radionica sa predstavnicima relevantnih institucija iz Požarevca, Paraćina, Bora, Zaječara i Kraljeva sa ciljem formiranja Mobilnih timova za inkluziju Roma. Mobilni timovi su prepoznati kao efikasan model podrške na lokalnom nivou, koji povezuje ključne aktere u zajednici: koordinatore za romska pitanja, pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje. Cilj osnivanja timova je prepoznavanje i sagledavanje realnih potreba romske populacije na terenu, kao i utvrđivanje podrške koja je potrebna kako bi se poboljšao njihov sveukupni položaj, a u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.
Brankica Jeremić, ključni ekspert za socijalnu inkluziju, predstavila je ciljeve i svrhu obuke, i istakla: „Tokom radionice smo, između ostalog, razgovarali o konceptu

Radionica „Mobilni timovi za inkluziju Roma i uvod u operativno planiranje“

Sutra 22. marta 2018. godine u 11 sati u Rekreativno – ugostiteljskom centru RUC Ždrelo biće održana radionica „Mobilni timovi za inkluziju Roma i uvod u operativno planiranje“ za predstavnike relevantnih institucija iz Požarevca, Zaječara, Bora, Paraćina i Kraljeva. Cilj radionice je da uveže predstavnike relevantnih institucija iz ovih mesta – koordinatore za romska pitanja, pedagoške asistente, zdravstvene medijatore, predstavnike Centra za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje – i pomogne im da osnuju mobilne timove za rad na terenu sa predstavnicima romske populacije. Cilj osnivanja ovih timova je prepoznavanje i sagledavanje realnih potreba romske populacije na terenu, kao i utvrđivanje podrške koja je potrebna kako bi se poboljšao njihov sveukupni položaj, a u skladu sa Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025.

Predrasude o Romima kroz vekove

Romi sebe tako nazivaju vekovima što u prevodu znači čovek. Nazivanje nekog „ciganinom“ doživljava se kao pokušaj vređanja, jer se ovaj termin povezuje sa lutalicom, kradljivcem, čovekom u čije se poštene namere sumnja. U jeziku većinske populacije reč „ciganin“ koristi se isključivo u pežorativnom značenju.  Romi nemaju svoju državu – istina, ali Romi su narod koji imaju značajnu istoriju, kulturu i druge tekovine. Oni su narod indijskog porekla, a njihova postojbina je Pendžab, koji se nalazi na severozapadu Indije. Romi su tradicionalno nomadski narod, nemaju svoju kulturu. Značajnu istoriju, kulturu i druge vremenom su se izgubile ali su, ipak ostale zapisane u sećanju ovog naroda. Obrada metala je jedan od najvažnijih zanata i smatralo se da je to isključivo

Romska neformalana naselja

U  Srbiji postoje veliki broj Romskih naselja od kojih je većina neuređena i zapuštena, u nekim delovina južnobanatskog, mačvanskog, podunavskog, braničevskog okruga i u južnoj Srbiji postoje naselja u kojima Romi žive zajedno sa većinskim stanovništvom i može se smatrati da je proces njihove socijalno – ekonomske integracije završen. U takvim naseljima romske porodice su disperzirane. Neposrednim uvidom u izgled i organizaciju naselja stiče se utisak o socijalnom položaju njegovih žitelja. Iako je ovo zaključak koji se odnosi za sva naselja, najupečatljiviji je kada su u pitanja ona sirmašna, a među koje uglavnom spadaju romska naselja.

Bogati Romi Timočke krajine

Više od 2500 hiljade timočkih Roma ima primanja veća od prosecnih u Srbiji, a mnogi se mogu svrstati u bogataše, sa velelepnim i luksuznim kućama. Novac zarađuju trgovinom ili u inostranstvu, najčešće Nemačkoj, Danskoj i Austriji. Veliki broj Roma u Timočkoj krajini živi prosečno.
U dvorištu Gorana Prvulovića u selu Grabovica nadomak Kladova  parkirana su dva kamiona i jedan luksuzni automobil. On poseduju veliku kuću unutar koje možete naći klavir, veći broj kompjutera i nameštaj kao iz bajke, a kako sam kaže „Ja nisam neki bogat, srednja sam klasa. Normalno mora malo više da se radi“ nema hleba bez motike i znoja.

Afirmativne mere za upis romske dece, primena istog u obrazovanju

Svrha afirmativnih mera je da se romskoj deci omogući školovanje, kontinuitet u obrazovanju i podrška. Kada se krenulo sa primenom nije bila namera da se omalovaži ili diskriminiše vecćinsko stanovništvo, niti da romskoj deci dodele nešto što im ne pripada, upravo je obrnuto. U osnovi je namera da se otkloni strukturno siromaštvo Roma i postigne puna ravnopravnost sa ostatkom đaka u Srbiji. Ovakva odredba je obaveza države u kojoj živimo, koja ima odraz u članu 21. Ustava Republike Srbije i nizu propisa. Isto važi i za podsticajne mere iz drugih oblasti: zapošljavanja, zdravstva, stambenog zbrinjavanja – razjašnjava Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina.
– Afirmativne mere u obrazovanju, koje se tiču upisa u srednje škole i na fakultete, primenjuju se od 2003/2004. godine. Ali nisu postojale propisane procedure i kriterijumi. O njihovoj primeni

“Romano Bijav” – Tradicionalna romska svadba

“Romano Bijav” – Tradicionalna romska svadba
Romska svadba slavi se šest dana. Svadbi prethodi proševina “nišani” kada provodadžije obave dogovor. Na proševinu se nose darovi za mladu i ugovara se datum svadbe i pojedinosti oko miraza. Dogovaraju se jos i detalji oko organizacije i plaćanja svadbe. Svadba počinje u sredu. Žena “kujudžika” odlazi po kućama u mahali i poziva “kanu” i u “hamam” širi krug poznanika i prijatelja, a na svadbenu večeru užu rodbinu, bliske prijatelje, komšije i viđenije Rome. Svakoga ko je pozvan posipa kolonjskom vodom i daruje bombonom. Pravi se “peča” ukras od metalnih niti boje zlata, koji se crvenim koncem vezuje mladi oko glave. Devojke pletu vence od cveća i njima kite kapije mladenaca. Mlada u svojoj kući prostire svadbene darove (buljarol ceizi). U četvrtak je

Najpoznatiji romi na svetu

Michael Caine rođen 1933. godine. Prema navodima časopisa “Gypsy Roma Traveller” jedan od najboljih britanskih filmskih i pozorišnih glumaca Michael Caine romskog je porekla. Njegovo puno ime je Maurice Joseph Mickelwhite, a upravo u romskoj tradiciji njegove porodice  bio je običaj da se prvorođenom sinu nadene ime Maurice. To ime nosio je i njegov otac. Kejn je dobitnik dva Oskara.
Charlie Chaplin, navodno je rođen u romskom karavanu 1889. godine . Nakon što je preminuo, kod Čaplina pronađeno je pismo koje je čuvao, a u kojem piše da je on rođen u “Black Patchu” romskom karavanskom naselju blizu Birmingama. Najveća zvezda  filma u Holivudu Čarli Čaplin, kome je 1975. godine engleska kraljica Elizabeta II dodelila čin viteza kao jednom od najzaslužnijih građana Velike Britanije, veruje se da je romskog porekla.
Yul Brynner rođen je 1920. godine, a preminuo 1985. Holivudski glumac osim ruskog porekla sam je govorio kako ima četvrtinu romske i četvrtinu židovske krvi. Naime, otac njegove