„Strujosek” Aleksandra Radivojevića, u režiji Aleksandra Švabića i u izvođenju pozorišta Atelje 212, koji smo sinoć gledali na Danima „Zorana Radmilovića“, učinio je dve stvari. Ono što je najvažnije, da se svidi publici, a druga, da ozbiljno i na pravi način postavi neka životna pitanja o kojima razmišljamo kada se zavesa spusti. Tim više, jer se čini da je satira verovatno najsnažije oružje da priča dospe do onog kome je upućena. Publika sve upija sa smehom konstatujući tek na samom kraju o čemu se tu radi. Strujosek, specijalac koji seče struju tamo gde niko ne…
Opširnije