Predrasude o Romima kroz vekove

Romi sebe tako nazivaju vekovima što u prevodu znači čovek. Nazivanje nekog „ciganinom“ doživljava se kao pokušaj vređanja, jer se ovaj termin povezuje sa lutalicom, kradljivcem, čovekom u čije se poštene namere sumnja. U jeziku većinske populacije reč „ciganin“ koristi se isključivo u pežorativnom značenju.  Romi nemaju svoju državu – istina, ali Romi su narod koji imaju značajnu istoriju, kulturu i druge tekovine. Oni su narod indijskog porekla, a njihova postojbina je Pendžab, koji se nalazi na severozapadu Indije. Romi su tradicionalno nomadski narod, nemaju svoju kulturu. Značajnu istoriju, kulturu i druge vremenom su se izgubile ali su, ipak ostale zapisane u sećanju ovog naroda. Obrada metala je jedan od najvažnijih zanata i smatralo se da je to isključivo obiležje romske kulture. Izrađuju između ostalog verige, bakrače i grebene. Obrada drveta je specifičan romski zanat, od drveta izrađuju korita, vretna, kašike, karlice i slične predmete. Muzika, koju mnogi vide kao glavno obeležije romske kulture, zapravo je veština i zanat, jedna od romskih strategija preživljavanja. Pored sopstvene romske muzike, Romi su imali i još uvijek imaju veliki uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa. Svetski dan Roma se proslavlja od 8. aprila 1974. godine, kad su se Romi prvi put na Svetskom kongresu Roma u Londonu odlučili da krenu putevima brže emancipacije i napretka. Na tom Kongresu su donete i odluke o himni ( “Đelem, đelem “) i zastavi („crveni točak na pozadini zelene i plave boje) Roma. Još jedna od predasuda je, da Romi žele da žive u izdvojenim naseljima i navikli su da žive u barakama koje su napravljene od otpadnog materijala, a istina je sasvim suprotna. Romi ne žele da žive u izdvojenim naseljima, međutim bili su prinuđeni da se nastanjuju izvan naselja u kojima živi neromsko stanovništvo, jer nisu prihvaćeni kao ravnopravni građani. Romi ne žele da žive tako. Teško dolaze do zaposlenja pa samim tim i do mogućnosti da stvore bolje uslove življenja. Ipak, postoji manji broj Roma koji su izgradili kuće od čvrstog materijala i stvorili pristojne uslove življenja. Takođe, jedna od zabluda je i da Romi ne žele da se školuju. Neobrazovanost Roma je posledica društvene izolacije, siromaštva i tradicije koja se postepeno ali sigurno menja. Sve više Roma završava školu i sve ih je više zainteresovano da se obrazuje. Obrazovanje se vidi kao šansa da se obezbedi bolji život . Veliki broj romskih roditelja želi da školuje svoju decu, jer izlaz iz bede vide kroz obrazovanje.
Ono što se vezuje za Rome u narodu  jesu, laž i krađa. Ove negativne osobine su nepravedno postale deo karakterne slike o Romima. Romski narod visoko ceni i poštuje moralne vrednosti i poštenje. Romska zajednica je jako tradicionalna i patrijarhalna sa strogim moralnim kodeksom. Svako odstupanje biva najstrožije osuđivano od cele zajednice. Romkinje i Romi ne lažu ni više, ni manje od ostalih društvenih grupa u sličnim životnim uslovima. Često čujemo i da su Romi lenji, ne žele da se zaposle. Istina je da su Romi nezaposleni, ali to ne podrazumeva i da su lenji. Zapravo, Romi/kinje nisu poželjni kao radnici u većini društvenih institucija, privatnih radnji, ugostiteljskih objekata. To znači da se društvo nije pobrinulo da obezbedi uslove za njihovo obrazovanje i zapošljavanje. Zbog toga su prisiljeni da sami pronalaze poslove da Romi nisu lenji i da žele posao govori činjenica da i oni sa školom prihvataju poslove koje većina ne želi da radi. Stanje opšte nezaposlenosti se često, kroz prizmu netrpeljivosti i netoleranciji prema Romima tumači kao lenjost. Svedoci smo i priča da jedino što Romi umiju da rade je da pevaju i sviraju, sve Romkinje gataju – proriču sudbinu, ali ne gataju sve Romkinje, već samo pojedine žene, često iz zabave kao i neromkinje. Istina je da danas neke Romkinje koriste ovu predrasudu kako bi zaradile za preživljavanje svojih porodica, predviđanja i pogađanja sudbine iako ne postoje nikakvi dokazi za to. Romi su opasni, na primer: „Odneće te ciganka“.  Veliki broj ljudi većinske populacije na ovakav način “odneće te ciganka“ plaše svoju decu i samim tim usađuju negativno mišljenje, stav kao i strah od Roma. Ne treba, na ovako pogrešan način vaspitavati decu i širiti predrasude o drugim ljudima. Potom, Romi su prljavi. Prljavština se ne može smatrati osobinom jednog naroda, već posledicom ekstremnog siromaštva koje vlada u pojedinim romskim kućama, bez minimalnih osnova za normalan način života, bez instalirane vode, struje, sanitarnih čvorova. Izjave ovog tipa “Romi su prljavi„ jesu posledica, ne samo ne­po­zna­vanja romske zajednice, vec netoleranciji koja se uvek čita kroz izraze odnosno jezik je­dne nacije.
Kada sagledamo sve ove nabrojane predrasude koje nas vekovima okružuju i sputavaju u integraciji, šta zapravo mozemo zaključiti iz svega ovoga!? ROMI SU LJUDI I NIŠTA VIŠE.

Miljan Rašić (Predsednik Udruženja „Društvo roma Zaječar“)

*Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

39 − = 32