Uloga tržišne inspekcije u sistemu zaštite prava potrošača

Cilj inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija može da se svede na zaštitu potrošača, imajući u vidu da su osnovna porošačka prava, da navedemo samo neka: pravo na bezbednu robu usluge, pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnužnijih roba i usluga, pravo na obaveštenost – raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga, pravo na pravnu zaštitu u zakonom predviđenom postupku, a upravo je to obuhvaćeno delokrugom nadležnosti tržišne inspekcije.
AKTIVNOSTI TRŽIŠNE INSPEKCIJE
Sektor tržišne inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zaštiti potrošača u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor. Tržišna inspekcija vrši redovne inspekcijske nadzore prema planu koji se zasniva na utvrđenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni rizika. Takođe, inspekcija preduzima i vanredne inspekcijske nadzore kada se postupa po predstavkama fizičkih lica – potrošača.
Takođe, Sektor tržišne inspekcije, skreće pažnju potrošačima da je i elektronska trgovina, kao vid trgovine u stalnom porastu i tržišna inspekcija vrši nadzor sa aspekta primene zakona o zaštiti potrošača. Veliki broj trgovaca na ovaj način su savestni i usklađeni sa zakonskim odredbama, tako da treba podržavati ovaj vid trgovine. Potrošači imaju mogućnost prilikom elektronske trgovine sa legalnim trgovcima uvek da u potpunosti identifikuju trgovca sa nazivom, poslovnim podacima i matičnim brojem i pibom iz registracija. U slučaju ako se upuštate u trgovinu sa fizičkim licima koji evidentno vrše promet robe ili nabavljate robu preko fejsbuka i drugih društvenih mreža od lica koja se ne mogu identifikovati kao legalni trgovci velika je verovatnoća da ćete robu kupiti od nelegalnog trgovca i samim tim sebi uskratiti sva zakonska prava koja imate pri kupovini od legalnog trgovca.

Ukoliko tržišni inspektor u inspekcijskoj kontroli utvrdi prekršaj, donosi rešenje o otklanjanju nepravilnosti i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa Zakonom. U skladu sa ovlašćenjem utvrđenim Zakonom o zaštiti potrošača, u 2017. godini, tržišni inspektori su doneli 110 rešenja kojima su naložili otklanjanje utvrđene nepravilnosti i Prekršajnom sudu je podnešeno 165 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane tržišnih inspektora. Imajući u vidu broj redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora, konstatujemo da je u oko 25% inspekcijskih kontrola utvrđen prekršaj zbog kojeg je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ističemo da je umanjen procentualni iznos podnetih zahteva za pokretanje prekšajnog postupka i broja inspekcijskih kontrola u odnosu na prethodne godine, što bi predstavljalo pokazatelj delotvornosti inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite potrošača.
GODIŠNjI PLANOVI TRŽIŠNE INSPEKCIJE
Imajući u vidu procenu rizika u oblasti zaštite potrošača, kao i kapacitete ovog organa uprave, tržišna inspekcija je u okviru godišnjeg plana za 2017. godinu, izvršila 950 inspekcijskih kontrola kod trgovaca gde su inspektori kontrolisali primenu Zakona o zaštiti potrošača.
Dodajemo da je tržišna inspekcija sačinila plan inspekcijskog nadzora za 2018. godinu, gde je akcenat stavljen na kontrolu predugovornog obaveštavanja, poslovne prakse trgovaca, isticanja cena i prodajnih podsticaja, kao i zloupotrebe izraza „garancija“, s tim što je kontrola zloupotrebe izraza „garancija“ planirana kao redovni nadzor i kao službena savetodavna poseta.

POSTUPANjE PO PRIJAVAMA GRAĐANA – POTROŠAČA
U protekloj godini tržišna inspekcija je primila gotovo 3.200 prijava građana koje su za predmet imale potrošački problem i pokrenula je postupke inspekcijskih nadzora. Primetan je podatak da je prethodne godine bilo više prijava potrošača u odnosu na 2016. godinu za oko 13,50%.
Odeljenju tržišne inspekcije Zaječar je u 2017. godini dostavljeno 33 podnesaka, znatno manje nego u 2016. godini. Zbog nepravilnosti utvrđenih prilikom inspekcijskog nadzora doneto je 14 rešenja o nalaganju mera za otklanjanje nepravilnosti i podneto je 15 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveći broj utvrđenih nepravilnosti prilikom kontrola odnosi se na nepoštovanje propisanog postupka za postupanje trgovca po reklamaciji potrošača i to zbog: nevođenja propisane evidencije o prijemu reklamacije, neizdavanja pisane potvrde o prijemu reklamacije, nije ispoštovan rok za dostavu odgovora po reklamaciji i raskid ugovora zbog neispunjenja isporuke.
Ostale utvrđene nepravilnosti su: neizdavanje računa potrošaču, netačno merenje robe, odbijanje trgovca da proda robu potrošaču, neupisivanje roka isporuke robe u računu i dr.
Potrošači (građani) mogu da podnesu prijavu Odeljenju tržišne inspekcije Zaječar na jedan od sledećih načina:
– putem telefona svakog radnog dana u vremenu od 07,30 do 12,00 časova, broj telefona dežurnog inspektora je 019/421-791 ili lično kod dežurnog inspektora u prostorijama Odeljenja na adresi: Zaječar, ulica Pana Đukića broj 1 u navedeno vreme.
– putem pošte na adresu sedišta Odeljenja: 19000 Zaječar, ulica Generala Gambete broj 44,
– putem pisarnice Zaječarskog upravnog okruga na adresi: Zaječar, ulica Generala Gambete broj 44 i
– na mejl adresu za prijave: trzisna.zajecar@mtt.gov.rs.
Kada se potrošači obraćaju tržišnoj inspekciji
• kada trgovac nije jasno istakao cene na proizvodima i u cenovniku usluga
• kada im trgovac nije dao račun za kupljenu robu ili izvršene usluge
• kada ih trgovac nije obavestio o svojstvima robe, o načinu plaćanja, o načinu i roku isporuke robe, o načinu na koji postupa po prigovoru potrošača, ali sve to pre nego što su kupili robu!
• kada ih je trgovac obmanuo i neistinito prikazao svoj proizvod ili uslugu i sl.
• kada se trgovac nasrtljivo ponašao prema njima, na primer, dolazio im u stan bez njihove saglasnosti i sl.
• kada su videli da trgovac prodaje maloletnicima alkoholna pića (i pivo!) i cigarete
• kada im trgovac bez njihovog prethodnog pristanka šalje na njihovo ime SMS poruke, kataloge i drugo
• kada im trgovac šalje robu koju nisu naručili i traži da plate tu robu
• kada im se trgovac obraća, ali se nije tako predstavio
• kada im daje garanciju za proizvod koja je kraća od zakonske (2 godine)
• kada su izjavili reklamaciju trgovcu na saobraznost robe/usluga, ali im trgovac nije odgovorio najkasnije u roku od 8 dana, ili nije rešio reklamaciju u skladu sa svojom odlukom uz njihovu saglasnost najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije odnosno 30 dana za tehničku robu
• kada ih je trgovac nezakonito isključio sa distributivne mreže struje, gasa, telefona