Milan Đurđević, osnivač, idejni vođa, klavijaturista i producent grupe „Neverne bebe”, ovogodišnji je rokonačelnik 59. „Gitarijade” u Zaječaru. Tim povodom danas je u Gradskoj upravi Zaječar organizovan prijem, na kojem su mu simbolično uručeni ključevi grada.
Đurđević je istakao da za Zaječar i „Gitarijadu” vezuje jedan od najvažnijih početaka svoje muzičke karijere, budući da je upravo na zaječarskoj rok-smotri 1983. godine, kao član grupe „Nova zemlja”, osvojio nagrade publike i stručnog žirija.
„Zaječar je kriv što sam ušao u svet muzike. Vraćam se ovde sa iskrenim zadovoljstvom zato što znam da je Zaječar bio i ostao grad rokenrola. Ljudi koji su u rokenrolu napravili velike karijere prošli su kroz zaječarsku ’Gitarijadu’. Ova manifestacija je od krucijalnog značaja za rok kulturu ove zemlje. Ono što je najvažnije jeste to što se daje šansa mladim bendovima”, rekao je Đurđević.
Gradonačelnik Zaječara dr Vladimir Videnović zahvalio je Đurđeviću na dugogodišnjoj promociji Zaječara i „Gitarijade” i poručio da izbor ovogodišnjeg rokonačelnika predstavlja simboličan početak novog poglavlja najstarije rok manifestacije na ovim prostorima.
Izbor Milana Đurđevića za rokonačelnika 59. „Gitarijade” ima posebnu simboliku, jer je upravo u Zaječaru ostvario jedan od prvih velikih uspeha u karijeri. Sa grupom „Nova zemlja” pobedio je na „Gitarijadi” 1983. godine, a bend je potom snimio album „Letači”, koji je 1985. objavio PGP RTB.
Đurđević je rođen 31. marta 1967. godine u Valjevu, a muzikom je počeo da se bavi još u detinjstvu. Sa 11 godina nastupao je u valjevskom Domu omladine, dok je sa 13 godina, zajedno sa bratom Vlajkom, osnovao prvi bend i počeo da izvodi autorske kompozicije.
Nakon preseljenja u Beograd postao je jedan od traženijih klavijaturista, a 1986. godine pridružio se grupi „Smak”. Sa ovim sastavom učestvovao je u snimanju albuma „Smak 86” i koncertnim aktivnostima, u postavi u kojoj su bili Radomir Mihailović Točak, Zoran Milanović, Slobodan Stojanović Kepa i Boris Aranđelović.
Početkom devedesetih Đurđević je nastavio autorski i studijski rad, a 1991. godine sa bratom Vlajkom prešao je u grupu „Frenky”. Iste godine na festivalu „MESAM” dobio je nagradu za aranžman za pesmu „Ljubim, a znam”, dok je godinu dana kasnije na istom festivalu pobedio sa simfo-rok kompozicijom „Saga”.
Početkom 1993. godine, zajedno sa Vlajkom Đurđevićem i bubnjarem Čedom Macurom, pokrenuo je autorski projekat „Neverne bebe”. Prvi album „Neverne bebe I” objavljen je početkom 1994. godine, čime je započeta višedecenijska diskografska i koncertna karijera jednog od prepoznatljivijih sastava domaće rok scene.
Pored rada sa „Nevernim bebama”, Đurđević se tokom karijere bavio različitim muzičkim žanrovima, od fjužna, etno i klasične do ambijentalne i duhovne muzike. Radio je kao autor, aranžer, producent i studijski muzičar, a pisao je i filmsku muziku.
Među muzičkim uzorima Milana Đurđevića izdvajaju se Pat Metheny, Pink Floyd i Sergej Rahmanjinov.
