Poslednjeg takmičarskog dana Festivala malih pozorišnih formi publika je gromkim aplauzom nagradila Suzanu Petričević za izvođenje komedije „Poslednja šansa“. Njoj je ovo treći put da nastupa na pozornici zaječarskog pozorišta. „Mislim da smo večeras imali nešto najvrednije za glumce, jednu sjajnu publiku. Publiku koja čita između redova“, istakla je glumica Suzana Petričević. „Ovde je bio taj jedan delikatan, pritajeni smeh gde ljudi osećaju da ne treba smejati se. E to je ta tanka ivica po kojoj ja volim da hodam“, dodala je Suzana.
Priča o Goci Lukić, frizerki iz okoline Beograda, koja je nakon mnogo pokušaja ušla u rijaliti pod nazivom „Tražim muža“ prikazuje televiziju kao poslednju šansu za običnog, malog čoveka i njegovu želju da korenito promeni sopstveni život. Iako je predstava „Poslednja šansa“ rađena još 2009. godine aktuelna je i današnjih dana, a Suzana ovaj komad naziva tužnom komedijom. „Mislim da je tajna dugoročnosti ove predstave u istini. Ona je došla u onom trenutku kad još uvek nije bilo kritika rijaliti programa. To je okrutno stanje stvari, vrlo banalno, koje prezirem. Ono oduzima glumcima posao, hleb. Mi omladinu vaspitavamo na taj način. Nema druge tajne dugovečnosti ovog komada osim te jednine, ona govori istinu. Publika razmišlja o toj predstavi i prepričava se posle“, rekla je Petričević.
Ovoj istaknutoj umetnici veoma znači što je izvela monodramu „Poslednja šansa“ u pozorištu koje nosi ime jednog od najvećih doajena srpskog glumišta. „Samo ime Zorana Radmilovića nosi najlepše uspomene iz moje mladosti, jer je to deo „Ateljea 212“ i deo mog odrastanja. Sve što sam želela da uradim kad sam krenula da igram monodramu jeste ta mogućnost da pokušam da improvizujem kao on. Dobila sam toliko pozitivnih kritika da podsećam na taj njegov stil. Igranje pred zaječarskom publikom bilo je fantastično“, sa osmehom je istakla Suzana Petričević.
Tekst za monodramu „Poslednja šansa“ pisala je Mirjana Bobić Mojsilović, a režirao je Veliki Bratić. Ovoj predstavi predhodila je monodrama “Nina” po tekstu i u režiji Nikoline Vujević, koja i igra u ovom komadu. Nikolina je u izjavi za medije rekla da su joj nakon odličnog prijema predstave kod publike utisci divni i strašno emotivni:
„Doživela sam neku novu emociju i to je ono zbog čega ja igram ovu predstavu, zbog tog susreta sa različitim ljudima, različitim reakcijama, emocijama i to je ono što me nekako pokreće, puni i hrani, tako da sam baš ispunjena. Bilo je neophodno da sama napišem i tekst i da režiram i da glumim ovu predstavu jer je nastala u prelomnom trenutku mog života i ja to kažem i u monodrami, mene je spasila poezija, mene je spasila umetnost. Verujem da svi negde dodjemo do te neke prelomne tačke u životu, pogotovu u tom periodu nakon završetka fakulteta, kada se još uvek tražiš, kada se pitaš za svoju budućnost, kada se pitaš za sve živo što te očekuje, kad ne znaš da li si dovoljno zreo i spreman za sve ono što te čeka, tako da u tom trenutku kao mladoj glumici koja nema ni neke velike angažmane, koja mora tek da se pokaže i dokaže, izuzetno mi je bilo bitno i izuzetno dragoceno što sam se bavila ovim i što sam nekako smogla snage, jer poprilično je i treba da se baciš u jedan ovako težak, ali divan proces, zaista. Mene je to izlečilo, stvarno.“
Nikolina Vujević je takodje istakla da je za nju ogromna čast što nastupa na festivalu koji nosi ime Zorana Radmilovića.
„Nekoliko meseci pred upis na akademiju kupila sam novinu u kojoj su izlazile brošure o glumcima i tog dana je bila brošura o Zoranu Radmiloviću i nikad neću zaboraviti kada sam u njoj pročitala pismo Zorana Radmilovića u kome on priča o glumcima, o glumačkom životu i te reči su nekako zauvek ostale u mojoj glavi i on kao glumac, kao improvizator, on kao duhovit, kao strašno pametan čovek, kao neko ko je toliko toga ostavio svima nama, tako da mogu da osećam samo jednu jako veliku čast i privilegiju zato što eto imam priliku da sam na ovoj sceni, na jednom ovakvom festivalu koji je posvećen njemu.“
Festival malih pozorišnih formi završava se večeras objavljivanjem odluke stručnog žirija o najboljoj predstavi festival, a biće saopšteno I koja je predstava najbolja po izboru publike. U čast nagrađenih biće izvedena premijera predstave zaječarskog pozorišta , “Slučaj gospodina Kostića”, koju je po tekstu mladog zaječarskog dramaturga Stefana Cokića režirala Tamara Kostrešević. Početak je u 20.00h, a cena karte samo 200.00 dinara.
