Pozorišna sezona u zaječarskom tearu završena je sinoćnjim gostovanjem istaknutog glumca Tihomira Stanića, koji je maestralnim izvođenjem monodrame „Ivo Andrić, Na Drini Ćuprija“ impresionirao probirljivu zaječarsku publiku. Stanićevo izvanredno monološko kazivanje delova najpoznatijeg romana našeg nobelovca publika je nagradila gromoglasnim i dugotrajnim aplauzom, vraćajući glumca na poklon više puta. Znalački, sa dubokim emotivnim doživljajem Andrićeve pripovesti, ali i sa pouzdanim iskustvom dramskog umetnika koji zna šta čini efektnu celinu scenskog čina, Stanić je sklopio i angažovano, glumački brljantno izrekao svoj poduži monolog – tačnije originalan Andrićev tekst koji je naučio napamet.
Tihomir Stanić duže od dve decenije kazuje u raznim prilikama Andrićeve misli i vizije, nabijene mudrošću, istorijskom istinom, lepotom i duhom balkanskog čoveka. (Upravo je roman Na Drini ćuprija doneo Andriću Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine.) O ovom svom neobično hrabrom poduhvatu – učenju dugog i složenog proznog teksta, bez partnera i dijaloga koji
glumcu olakšava posao – Stanić kaže:
“Sticajem okolnosti, zakačio sam se za ovu ideju pre više od dvadeset godina. Radio sam te 1999. godine pet meseci po pet sati dnevno i na kraju savladao jednu celinu iz romana „Na Drini ćuprija“, koju sam zajedno sa dr Ljiljom Mrkić Popović priredio kao veče pripovedanja… Te rečenice Andrićeve usvojio sam, govorim ih s lakoćom vrlo često ped publikom, al ii u kafani bez ikakvog povoda… Pronašao sam u Andrićevom delu neiscrpnu inspiraciju za svoj profesionalni život, trening, egzistenciju i od kada sam savladao tekst „Na Drini ćuprija“, i prvi put izveo ovu predstavu, 17. aprila 2001. godine, nikada više nisam morao da se brinem i trpim teror bilo kog
pozorišnog reditelja, dikatora, pogrešnog upravnika… Obezbedio sam sebi egzistenciju, znajući da uvek mogu u školama da govorim deci i mladima Andrićev tekst. Iz velike zahvalnosti prema piscu i delu koje sam čitao još u ranoj mladosti.“
