„Bolji početak 32. Dana Zorana Radmilovića nije mogao da nas zadesi, nego da na festivalu posvećenom rođenom Zaječarcu, velikom srpskom i jugoslovenskom glumcu, Zoranu Radimoviću, učestvuje Dušan Kovačević, akademik, najveći živi srpski dramski pisac i što je za nas najvažnije, Zoranov prijatelj i saradnik“. Ovim je rečima direktor Festivala, Vladimir Đuričić, pozdravio Dušana Kovačevića, a brojna festivalska publika učinila je to dugotrajnim aplauzom, pozdravljajući pisca koji je ispisao srpsku istoriju u svojim delima i nepogrešivo detektovao mentalitet našeg naroda.
Pitkom pričom, kroz koju je sa festivalskom publikom, podelio čak i lične doživljaje, akademik Dušan Kovačević, predstavio je svoje prijateljstvo sa Zoranom Radmilovićem. Od prvog susreta 1968. u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, u vreme studentskih protesta, kada je Kovačević bio student Filozofskog fakulteta, a Radmilović došao da podrži studente, do pred Zoranovu smrt 1985. godine. S obzirom da je Radovan III premijerno igran pre ravno 50 godina, Kovačević je podsetio kako je sve počelo. „Radovan III bio je moj diplomski rad na Akademiji u klasi profesora Slobodana Selenića i kada su Zoranu dali tekst, ja sam mislio da on to neće prihvatiti jer u to vreme je dosta igrao na televiziji i imao puno obaveza. Jednog dana su mi rekli da je pročitao i da bi voleo da se nađemo, a gde drugde nego u kafani. On je prelistavao, gledao i čitao tekst jedno vreme i pustio me „da umrem“, a onda, kada je video da je stvar ozbiljna rekao je: Ja ću pokušati da napravim nešto od toga. Taj pokušaj je na početku bio njegovo traženje dok nije pronašao tonalitet i tu priču o čoveku iz zavičaja“, ispričao je Kovačević, koji je publici u zaječarskom teatru osim o prijateljstvu sa Radmilovićem i predstavi Radovan III kazivao i svoje stihove. Poseban doživljaj bio je kolaž inserata iz filmova, od Beštija iz 1977. do Andergrauda iz 1955. godine koji su podsetili na Kovačevićevo filmsko stvaralaštvo.
„Legenda je sve ovo što smo večeras videli na filmskom platnu, a i ono što smo gledali u pozorištima, nešto što ga svrstava u red besmrtnika. Biti domaćin takvom čoveku je nešto što se doživljava jednom u životu“ istakao je gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, uručujući plaketu Festivala i statuetu Zorana Radmilovića, akademiku Dušanu Kovačeviću.
