Udruženje građanja Eko Istok održalo je u Zaječaru tribinu o ekspanzivnom rudarenju u Istočnoj Srbiji i širenju rudnika na Zaječar koji do sada nije imao tradiciju rudarenja bakra i zlata, a na kojoj su eminentni stručnjaci i meštani govorili o nekontrolisanom rudarenju i posledicama po ekologiju. Takođe, članovi tog udruženja su obavili neformalni razgovor sa meštanima sela Nikoličeva o ekološkoj situaciji.
Tribina u Kući slobodnih medija u Zaječaru pod nazivom “Ekspanzija rudarenja u Istočnoj Srbiji – izazovi ili prilike” održana u subotu 23. novembra, uspela je da okupi veliki broj zaintereovanih građana koji su došli da čuju šta na temu ekspanzije rudarenja imaju da kažu Dejan Vučković, inženjer šumarstva, Jasna Tomić, meštanka sela Krivelj, Dejan Lazar, master inženjer rudarstva i Predrag Nikolić, hemijski inženjer i član Eko istok-a.
Jasna Tomić, meštanka sela Krivelj, istakla je da to selo svakodnevno trpi posledice ekspanzije rudnika u Boru. Ona je rekla da je prvi površinski kop na teritoriji opštine Krivelj otvoren 1982. godine, a da danas na tom prostoru postoje četiri rudnika. Kako je objasnila, negativna posledica rudarenja su iskopavanje zemlje, kao i velike količine prašine i zagađenje, koje je u poslednje vreme uzrokovano radom radnih mašina.
“Ljudi na tom prostoru trpe posledice zagađenja dugi niz godina, a ranije su se pretežno bavili stočarstvom. Ekspanzija rudnika je dovela do toga da je sve ono što je bilo podnošljivo, postalo nepodnošljivo”, rekla je Tomić.
Dejan Lazar, master inženjer rudarstva, govoreći o rudniku u Boru rekao je da je to područje od uvek bilo rudarsko, a da ovo što se dešava sa ekspanzijom rudarenja nije ništa novo, te da ga ne čudi što u Zaječaru postoje rudna polja.
On je ocenio da je kompanijama prioritet da zarade novac, a da u toj potrebi ne vode računa o stanovništvu.
“Rudnici Vrška Čuka i Lubnica koji se nalaze u opštini Zaječar su rudnici uglja i totalno su drugačiji od rudnika bakra i zlata u Boru. Sam tehnološki proces obrade ruda je neuporediv i ne može da se govori o istom zagađenju”, istakao je Lazar.
Ugroženost podzemnih voda ispod područja Zaječara
Predrag Nikolić, hemijski inženjer iz Eko istok-a je naglasio da su podzemne vode ispod Zaječara ugrožene istražnim bušenjima. “Očigledno je da postoje zalihe podzemnih voda ispod Zaječara. Znamo da postoje vodonosni slojevi koje želimo da sačuvamo, i da se u njima nalazi pijaća voda na dubini između 100 I 200 metara”, rekao je Nikolić.
On je podsetio da je u maju mesecu prilikom istražnog bušenja od strane private kompanije u Nikoličevu probušen rezervoar tople vode, koja je narednih dana tekla iz bušotine.
“Nadležne institucije nisu uzele uzorak vode. Eko Istok je uzorkovao vodu, i na licu mesta utvrdio da je voda u trenutku istakanja imala 35 stepeni celzijusovih”, naglasio je Nikolić.
Dejan Vučković, inženjer šumarstva je istakao da duži niz godina prati dešavanja na brdu Kraljevica kod Zaječara, te da je upoznat sa trenutnom situacijom.
“Kraljevica je prvi put zaštićena kao gradska šuma 1971. godine, međutim ta se odluka poništila 1994. godine kada se zaštita poništila drugačijom klasifikacijom prirodnih dobara”, rekao je Vučković.
On je podsetio da su pre nekoliko godina dve nevladine organizacije iz Zaječara pokrenule postupak zaštite Kraljevice, i spoveli anketu koja je pokazala da građani jesu za njenu zaštitu, ali da gradske vlasti nisu zainteresovane za očuvanje Kraljevice.
Neformalni razgovor sa meštanima Nikoličeva
Meštani sela Nikoličeva u kome se nalazi i Nikoličevska Banja istakli su zabrinutost za opstanak banje, kao i problem neizvoženja komunalnog otpada iz sela od strane nadležnih, jer nisu obuhvaćeni tom uslugom, što dovodi do stvaranja divljih deponija.
Sa njima su razgovarali i ljude iz struke – profesorka Snežanu Šerbulu sa Tehničkog fakulteta u Boru koja im je predstavila razmere zagađenja koje nekontrolisano rudarenje sa sobom donosi i naučnika sa PMF-a u Nišu Miloša Popovića koji je istakao da Nikoličevo ima 35 strogo zaštićenih vrsta i da su pored Metovnice i Vrške Čuke, Nikoličevo i Kraljevica jedno od prostora oko Zaječara sa najraznovrsnijim biodiverzitetom.
Razgovoru su prisustvovali i Božidar Andrejić iz Udruženja meštana za oporavak timočke doline iz Vražogrnca, kao i članovi Udruženja Negotinci u akciji. Oni su podelili svoja iskustva sa zagađenjem zemljišta od Borske reke, tj.nanosima pirita i jalovine u području ušća u Timok, kao i sa zagađenjem od učestalih požara na deponiji u Negotinu.
