Četvrtog dana festivala, u okviru ciklusa Balkanski kulturni poslenici, publici je predstavljen prof. dr Duško Ljuština, najdugovečniji menadžer u kulturi na našim prostorima. O poznanstvu i saradnji sa Duškom Ljuštinom, dugogodišnjim upravnikom Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba, govorili su Aleksandar Milosavljević, teatrolog i prof. dr Nenad Novaković, kreator kulturnih događanja u Republici Srpskoj. Za obojicu, poznanstvo sa Ljuštinom predstavlja čast i srećni su što i dalje imaju priliku da sarađuju sa njim i da uče od njega.
Milosavljević ističe da se od Ljuštine može mnogo naučiti o organizaciji, da je on neko ko brzo i nepogrešivo donosi odluke, neko ko u procesu rada o svemu vodi računa.
„Kad god smo sarađivali, ja sam uvek bio potpuno miran jer sam znao da svi mi možemo da pogrešimo, da previdimo i nešto da nam promakne, jer Duško za svaku situaciju ima rešenje”.
Prof. dr Nenad Novaković prisetio se Univerzijade 1987. i prvog susreta sa Ljuštinom, koga od tada vidi kao čoveka koji „zna šta hoće, kako hoće i šta može” i koji i danas mnogo radi na podizanju nivoa kulturne saradnje i života srpskog naroda u Hrvatskoj.
Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra, dodelio je Dušku Ljuštini Plaketu za izuzetan doprinos širenju i unapređenju kulture u regionu i statuetu Zorana Radmilovića.
„Za mene je ovo mnogo veći dan nego što vi mislite… Mislio sam jednog dana zamoliti Vladu da si kupim ʼZorana Radmilovićaʼ, ali evo dočekao sam da ga mogu poneti, a da ne kupujem”, rekao je Ljuština šaljivim i prijateljskim tonom.
U bogatoj i dugogodišnjoj karijeri Duška Ljuštine bilo je mnogo izazova. U ratnim godinama tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman optuživao ga je govoreći da njegovo pozorište „destabilizira“ državu. Ni u najtežim trenucima nije odustao od svojih uverenja. Na obrazovanje i kulturu uvek je gledao kao na najvažnije pitanje jedne zemlje. Pozorište vidi kao hram i smatra da umetnost, ukoliko želi da se bavi politikom u tom hramu, onda to jedino može i treba da čini kroz predstavu.
