Svrha afirmativnih mera je da se romskoj deci omogući školovanje, kontinuitet u obrazovanju i podrška. Kada se krenulo sa primenom nije bila namera da se omalovaži ili diskriminiše vecćinsko stanovništvo, niti da romskoj deci dodele nešto što im ne pripada, upravo je obrnuto. U osnovi je namera da se otkloni strukturno siromaštvo Roma i postigne puna ravnopravnost sa ostatkom đaka u Srbiji. Ovakva odredba je obaveza države u kojoj živimo, koja ima odraz u članu 21. Ustava Republike Srbije i nizu propisa. Isto važi i za podsticajne mere iz drugih oblasti: zapošljavanja, zdravstva, stambenog zbrinjavanja – razjašnjava Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina.
– Afirmativne mere u obrazovanju, koje se tiču upisa u srednje škole i na fakultete, primenjuju se od 2003/2004. godine. Ali nisu postojale propisane procedure i kriterijumi. O njihovoj primeni javnost je najčešće saznavala kada u medijima objave zloupotrebe. Zato je zaštitnik građana 2014. godine pokrenuo inicijativu da Ministarstvo prosvete donese podzakonski akt kojim bi se obezbedila, unapred propisala, postala opšte poznata i transparentna primena podsticajnih mera. A kao dobar primer sama mera je prepoznata i u poglavlju 23 za pristup pri evropskoj uniji.
Ono što Romska zajednica očekuje od samih primena je puna uključenost romske dece u obrazovni sistem – dodatna podrška za postizanje boljih obrazovnih rezultata – smanjenje etničke distance prema Romima – postizanje njihove suštinske jednakosti sa drugima.
– To je nedovoljno poznato većini građana. Ako ne znamo i ne razumemo koji su osnovni razlozi da se utvrđuju i preduzimaju afirmativne mere, ne samo u oblasti obrazovanja, onda ne shvatamo da je to investiranje u budućnost. Suština je otklanjanje svih prepreka koje stoje na putu romskoj populaciji da budu građani koji ostvaruju prihod i kojima u doglednoj budućnosti neće biti potrebna pomoć. Očekuje se da sadašnja izdvajanja za saniranje posledica strukturnog siromaštva budu smanjena, zahvaljujući obrazovanju.
Puna uključenost romske dece u obrazovni sistem, dodatna podrška za postizanje boljih obrazovnih rezultata, smanjenje etničke distance prema Romima i postizanje njihove suštinske jednakosti sa drugima.
Akcionim planom biće predviđene afirmativne i druge mere i aktivnosti koje će nadležni organi doneti i preduzimati da strategija ne bi ostala spisak lepih želja koje se nisu ostvarile. To je možda i najvažniji razlog koji osvetljava našu ideju da se obratimo „Politici”, jer u tom akcionom planu biće donete brojne afirmativne mere. Ukoliko ne bude pravog razumevanja šta one znače, šta je njihova pozadina, a šta perspektiva, rasprave će usporiti sprovođenje tih mera.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zaprećena je novčana kazna roditelju od 5.000 do 50.000 dinara ako namerno, ili neopravdano ne upiše dete u školu, ili ako dete bez opravdanih razloga ne pohađa nastavu. Sankcije zaprećene zakonom trebalo bi da osiguraju, da roditelji romsku decu upisuju u škole, ali ne znam da je ikad izrečena jedna kazna. Kada su Romi u pitanju, takve sankcije promašuju metu. Ne primenjuju se da romsku populaciju ne bi još više udaljile od obrazovnog sistema. U praksi ima škola koje i kad romska deca ne dolaze na nastavu veštački ih održavaju u sistemu, iako je jasno da tu obrazovanja nema. Jedini lek u ovoj situaciji je konstantan rad na terenu, obilaženje porodica, objašnjavanje važnosti i prednosti obrazovanja. To rade romski pedagoški asistenti, ali njih nema dovoljno i nema ih svuda. Za pohvalu jeste činjenica da danas Romska deca, posebno devojčice sve više završavaju osnovno, srednje i visokoškolsko obrazovanje, nema više one tradicionalne rane udaje sa petnaest godina, što je takođe za pohvalu.
Miljan Rašić (Predsednik Udruženja „Društvo roma Zaječar“)
*Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja*
