U okviru pratećeg programa „Zoranovih dana“, po već ustaljenoj tradiciji , promovisana je izdavačka delatnost Sterijinog pozorja, koja je za svaki respekt. Kako je rekao moderator prof dr Nenad Novaković, „Sterijino pozorje“ uz osnovnu ima i izdavačku delatnost vrednu svakog poštovanja. U pitanju je veliki broj izdanja, uz časopis Scena i Zbornik, koji je u stvari spisak svih aktivnosti pozorišta iz regiona, gde je uvrštena i Republika Srpska. „Samo da rade „Scenu“ i taj „Zbornik“ bilo bi dovoljno za izdavačku delatnost, međutim oni prave i ono što nedostaje čitalačkoj publici a naročito ljudima koji se bave naukom, istraživanjem pozorišta. Znači, prave stručnu, pozorišnu, kulturološku knjigu koja je potrebna nevelikom broju ljudi ali dovoljnom za interesovanje, za razvoj kulture, opismenjavanje ljudi , za napredovanje i teorijsku raspravu o pozorištu“, rekao je Novaković.
Direktor ove ustanove dr Miroslav Radonjić istakao je da se „Sterijino pozorje” kao institucija trudi da, pored onoga što je najvidljivije medijski, a to je festival koji se održava svake godine krajem maja i početkom juna, u svim svojim delatnostima afirmiše promoviše i razvija sve što je vezano za pozorišnu umetnost i našu književnost, što savremenu, što klasiku. Predstavljen je časopis „Scena“, knjiga Ane Tasić „Tragovi pozorišne besmrtnosti“, kao i doktorska disertacija Predraga Jakšića sa Fakulteta dramskih umetnosti „Motiv samoubistva u dramskom stvaralaštvu Biljane Srbljanović“.
„Dakle jedna od naših najbitnijih aktivnosti jeste izdavaštvo. Pre svega kroz časopis “Scena” koji u kontinuitetu izlazi od 1965.godine, kao najznačajniji pozorišni časopis u celom regionu sa vrlo interesantnim rubrikama koje prate ne samo dešavanja u našoj dramaturgiji i pozorištu nego u celom regionu pa i u Evropi. Knjige koje objavljujemo, a to su uglavnom četiri do pet naslova unazad desetak godina, su najčešće naučni radovi, doktorske disertacije ili master radovi sa Fakulteta dramske umetnosti, Akademije umetnosti, Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, Novom Sadu Nišu i vezani su za istoriju , teoriju pozorišta, dramaturgiju i teatrologiju. Pored tih naučnih studija mi objavljujemo i nešto popularnije naslove, dakle knjige koje nemaju tu naučnu referencu, ali su takođe vrlo važne za promovisanje pozorišne umetnosti kod nas. To su eseji, kritike, nešto što je takođe vrlo bitno, možda čak nekad i bitnije od nekih naučnih studija. Imali smo tu autore kao što su Aleksandar Milosavljević, kome ćemo objaviti knjigu već iduće godine .Tu je, recimo, ove godine Ana Tasić i njene pozorišne kritike koje je objavljivala u časopisu „Politika“. Pored ovih knjiga, koje objavljujemo u tri naše edicije, mi izdajemo i jedinstvenu publikaciju koja se zove „Godišnjak pozirišta Srbije“ gde su skupljeni podaci o svim pozorištima, o repertoarima naših pozorišta ,pozorišnim institucijama, visokim pozorišnim školama. Tu su i zbornici radova sa naučnih istraživanja koje „Sterijino pozorje“ organizuje sa nekoliko naučnih institucija, pre svega iz Novog Sada i Beograda . Mi smo unazad sedam godina objavili šest a iduće godine nadamo se da ćemo objaviti još jedan“, rekao je pored ostalog dr Miroslav Radonjić predstavljajući izdavačku delatnost Sterijinog pozorja, Aleksandar Milosavljević, čija knjiga će biti objavljena sledeće godine rekao je na kraju programa: “ Sramota je da jedan ovako mali izdavač kojem primarna aktivnost nije izdavačka delatnost, objavljuje ovoliko naslova.Kad bi pogledali iz aviona rekli bismo ako mali izdavač ovoliko objavi knjiga i zdanja šta li tek rade neki veliki ili moćni koji imaju ogromnu produkciju. Ali jako je malo izdavača koji se bave pozorištem, koji se bave teorijom umetnosti a to , da prostite na izrazu, neke ljude zanima i tim je značajnije ovo što Sterijino pozorje radi.“