Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se taj praznik naziva u narodu. To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.
Zvaničan crkveni naziv praznika je Uspenija Presvete Bogorodice, jer je to dan kada se Majka Božja, majka Isusa Hrista, uspela na nebo. Procenjuje se da je majka dosta nadživela sina u njegovom ovozemaljskom životu, obilazila je sveta mesta koja su podsećala na sina. Najčešće Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Sveta Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika Gospođa ili Gospojina. U Gornjoj Pčinji misle da je važnije držati se posta pred Veliku Gospojinu, nego pred bilo koji drugi praznik, pa čak i Uskrs. Iz ovog kraja je priča, o ljudima koji su mrsili na ovaj post, pa krenuli na izvor da se napiju vode. Kako su prišli, izvor se zacrvene i tada se pojavi Bogorodica. Svi padoše na kolena, a ona reče neka ovaj put samo osede i tako se opamete.
Bogorodica poseduje velike moći: može da smrvi đavola u tili čas, žabu je blagosiljala da se ne raspadne kad ugine, ona je posle smrti oživela i uspela se na deveto nebo. Zaštitnica je sveg živog na zemaljskoj kugli, a posebno porodice i majki. One su u slučaju preke potrebe, prvo obraćaju Majci Bogorodici. Njena ikona se nalazi u svakoj kući verujućih Srba. Veruje se da malo sastrugane boje sa njene freske, ako se popije, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti. Ubrano bilje i trave na ovaj dan imaju izuzetna lekovita svojstva. U Pčinji beru borovnice, a na Rajcu lekovote trave.
Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Međudnevnice ili međugospojinci traju od Velike do Male Gospojine. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimske rezerve. Neki ih nose na blagosiljanje u crkvu. Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju, već samo završavaju započeto. U ove dane se ne venčava i ne krste deca. Šumadinci smatraju da se u ovo vreme zmije najljućije, a u okolini Leskovca kažu da se tada sveti Sava dogovara sa zverima gde će u zimu da prave štetu.
