Iako nije crveno slovo, u narodu se dan Svete Varvare obeležava i mali broj srpskih porodica ga proslavlja kao svoju krsnu slavu.
Sveta Varvara, poznata i kao Sveta Barbara, živela je u vreme rimskog cara Maksimilijana i danas je svetiteljka koju poštuju i pravoslavci i katolici.
Naime, veruje se da danas treba posejati božićnu pšenicu, koja bi trebalo da ozeleni do Božića, kako bi nam naredna godina bila plodna i berićetna.
Po tradiciji, kuva se i žito, odnosno „varica“, koja se jede i sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog, pa se zbog toga zove i „savica“. U „varici“ se kuvaju kukuruz, pšenica, pasulj, grašak – uglavnom zrnasti plodovi, koji se kuvaju na laganoj vatri.
Takođe, veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, ne treba o tome nikome da govori, niti treba snove da tumači.
