FAKULTET ZA MENADŽMENT
Fakultet za menadžment u Zaječaru osnovan je 1997. godine kao prvi privatni fakultet u Istočnoj Srbiji. Godinu dana pre osnivanja Fakulteta za menadžment u Zaječaru, počela je sa radom Viša škola za menadžment. Fakultet za menadžment nastao je iz potrebe za školovanjem visokostručnih kadrova sa područja Istočne Srbije. Osnivač Fakulteta je prof. dr Mića Jovanović, dobitnik svetskih priznanja za razvoj visokog obrazovanja. Fakultet za menadžment, od svog osnivanja do danas obrazuje kadrove iz oblasti ekonomije, biznisa i menadžmenta. Diplomirani studenti uspešno rade i primenjuju stečena znanja u privatnim i državnim kompanijama i javnoj upravi. Studenti fakulteta preko studentskog parlamenta ostvaruju svoja prava i štite svoje interese. Pored toga, studentski parlament je nosilac saradnje sa drugim fakultetima i organizovanja vannastavnih aktivnosti poput raznih predavanja, organizovanja brucošijada, apsolventskih proslava i ekskurzija. Od samog osnivanja fakulteta, studenti izdaju časopis Megatrender.
FESTIVAL KULTURE MLADIH SRBIJE
Festival kulture mladih Srbije je republički festival koji se održava u Knjaževcu početkom jula i traje 5-7 dana. Poslednjih godina njegova standardna programska šema podrazumeva raspisivanje konkursa za umetničku fotografiju, pesničkog konkursa u saradnji sa drugim programom Radio Beograda, otvaranje reprezentativne likovne izložbe, večeri narodne, zabavne i rok muzike. Redovno su zastupljeni dramski i filmski a završne večeri nastupaju vodeće folklorne trupe u zemlji. Pokrovitelji Festivala su Ministarstvo za kulturu i Opština Knjaževac. Izvršni realizator smotre je Dom kulture Knjaževac. Naime, 1951.godine, grupa studenata iz Timočke Krajine došla je na ideju o organizovanju multikulturne smotre. Takva ideja ostvarena je 1962. godine kada su u dvorištu Gimnazije održane prve studentske igre na kojima je učestvovalo oko 300 studenata iz nekoliko gradova Timočkog i Niškog regiona. Godine 1966. smotra postaje republička i dobija naziv MUZIČKE IGRE STUDENATA SRBIJE a potom UMETNIČKE IGRE OMLADINE I STUDENATA SRBIJE. Počev od 1972. godine smotra se održava pod nazivom FESTIVAL KULTURE MLADIH SRBIJE. Od početka organizovanja pa do 1984. godine festival traje kao takmičenje mladih stvaralaca u muzici, poeziji, pozorišnoj igri i umetničkoj fotografiji. Sa porastom noviteta i kvaliteta programa koje je nudio publici, festival gubi takmičarski karakter i izrasta u jedinstvenu smotru vrhunskih dostignuća mladih stvaralaca. Kada se posle više od četiri decenije pogled usmeri ka njegovim počecima može se s ponosom reći da su brojevi prikazanih programa, izvodjača i gostiju najbolji pokazatelji značaja smotre. Više od 50.000 mladih stvaralaca predstavilo je do sada svoja umetnička ostvarenja i gotovo da nema iole značajnije ličnosti na kulturnoj i javnoj sceni koja nije učestvovala na ovom festivalu.
FRICMAN STEVAN
Stevan Fricman bio je čovek natprosečne voljne motivacije i radne inicijative, čovek širokog spektra dejstva u raznim privrednim, finansijskim, humanitarnim, kulturološkim i pedagoškim poslovima. Prvi negotinski apotekar primer je ličnosti natprosečne kreativne energije koja je snažno ustalasala „žabokrečinu negotinskog rita i cele Krajine“. Fricman je rođen 1842. godine u Austrijskom carstvu, tj. u Slovačkoj, u njenom glavnom gradu Požunu (Bratislava). Školovao se u mestu Modor, farmaciju završava na Bečkom univerzitetu sa vrlo dobrim uspehom. Od stranih jezika, pored maternjeg slovačkog, govori i piše nemački i srpski. U Negotin dolazi u 27. godini, tj. 1869. godine. Fricman je jedan od retkih stranaca koji su ceo svoj radni vek proveli u Negotinu. Na predlog Načelnika Krajinskog okruga Save Đukovića 4.6.1900. godine odlikovan je ordenom Sv. Save V reda. Ranije je već dobio odlikovanje Takovskog krsta V reda. Kneževina Srbija sedamdesetih 19. veka, čini značajan korak na planu daljeg razvoja zdravstva i narodnog zdravlja. Koncesiju za otvaranje apoteke u Negotinu dobio je Slovak, farmaceut Stevan Fricman, u leto, tj. 30. jula 1969. godine. Iste godiine oprema apoteku, ali nije uspeo da je otvori. Odmah posle otvaranja negotinske bolnice Stevan Fricman je počeo da snabdeva bolnicu lekovima i sanitetskim materijalom iz svoje apoteke. Stevan Fricman je već posle godinu dana rada u Negotinu pokušao da ga napusti i odseli se u Beograd, u čemu nije uspeo. Ostaje u Negotinu, ženi se i tako ceo svoj radni vek ostaje u ovoj varoši. U njegovoj bogatoj biografiji stoji pored ostalog i da je postao član Pozorišno-pevačke družine, a kasnije i Negotinskog pevačkog društva. To su društva koja su značajno uticala na društveno-zabavni i kulturni život negotinske varoši druge polovine 19. veka. On je bio i pokretač brojnih pitanja, čiji će odgovori u mnogome doprineti i promeniti život stanovništva u Negotinu, na različitim poljima, napomenuvši da su se zahvaljujući njemu odigrali i brojni a veoma značajni istorijski događaji, pre svega na poboljšanju zdravstvenih uslova života. Svojim hemijskim analizama Fricman je ukazao na primere nezdrave vode u varoši pune hlora i azotnih jedinjenja. Zatim je izvršio i hemijsku analizu dva najbliža izvora zdrave pijaće vode sa bogatog izvora Barbaroš kod sela Dušanovca i izvorske vode na bližem brdu Badnjevu. Negotinci su od 1887. mogli da koriste zdravu i ukusnu izvorsku vodu. Prva kreditna ustanova nastaje zahvaljujući veoma preduzimljivom apotekaru Stevanu Fricmanu. Takođe zahvaljujući njemu otvorena je i Negotinska akcionarska industrijska zadruga. Stevan Fricman, preminuo je 10.5.1901. godine .
Ovaj projekat je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja
,,Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”