U okviru pratećeg programa 34. Festivala „Dani Zorana radmilovićaˮ u foajeu zaječarskog teatra večeras je predstavljena izdavačka delatnost Sterijinog pozorja.
– „Sterijino pozorje nije samo pozorišni festival. On je, istini za volju, najatraktivniji i medijski najprisutniji ali podjednako važna delatnost, a verovatno i važnija jer je ovo nešto što ostaje za duži niz godina, jeste izdavačka delatnost i mi se trudimo da svake godine objavimo 3-4 naslova iz oblasti istorije i teorije pozorišta, teatrologije, dramaturgije. Najčešće su to naučni radovi ali neretko to budu eseji i neki drugi žanrovi jer na taj način pokušavamo da približimo pozorište i sve fenomene vezane za pozorišnu umetnost najširoj čitalačkoj publiciˮ, objasnio je dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.
Predstavnjen je „Godišnjak pozorišta Srbije 2022/2023.ˮ, zatim četvrti broj časopisa za pozorišnu umetnost „Scena“ iz prošle godine i prvi broj iz 2025.godine kao i posthumno objavljena publikacija „Smisao drameˮ Zorana Đerića. U „Godišnjakuˮ su sadržani podaci o svim pozorištima sa prostora Srbije i pozorišta iz regiona koja igraju na srpskom jeziku. Tu su i podaci o svih četrdesetak festivala sa područja Srbije, o Visokim pozorišnim školama, Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu i Pozorišnom muzeju Vojvodine.
Kada je reč o podacima vezanim za pozorišta, pominju se sve predstave, sve premijere i reprizna igranja tokom sezone kao i podaci o svim zaposlenim u tom teatru sa njihovim imenima i radnim mestima.
– „Naravno da ova jedinstvena publikacija ne bi bila moguća da ne dobijamo sve te podatke ažurirane od pozorištaˮ, rekao je Radonjić.
U četvrtom broju „Scene“ iz 2024.godine, objavnjeni su tekstovi vezani za Miru Trailović, povodom 100 godina od njenog rođenja, jedan deo je posvećen festivalima u Srbiji i regionu , objavljen je tekst savremene srpske autorke Divne Stojanov „Nevidnjiva brigaˮ…
– „Tekstove savremenih srpskih autora uporno objavljujemo u „Sceniˮ, koju mi, naravno, poklanjamo svim pozorištima a postoji i na sajtu ,uz nadu da će ti tekstovi naći put ka sceni, put do realizacije jer je to i cilj postojanja drama. Ne mogu baš reći da se pozorišta otimaju za te dramske tektove ali to je već pitanje vezano za repertoarsku politiku i neke druge stvari i lakše je postaviti na scenu nekog već afirmisanog pisca nego, recimo, Divnu Stojanov koja spada u mlađu generaciju naših pisaca ali nadam se da će biti više sluha u buduće u našim pozorištima jer bez domaćih autora a pogotovu tih mlađe generacije, nećemo imati ni budućnost pozorišta“, naglasio je Radonjić.
Prvi broj časopisa Scena u 2025. godini pored ostalog objavljuje intervju Željka Jovanovića sa Vidom Ognjenović, profesorkom, rediteljkom i književnicom, tekst Ruže Perunović o čuvenoj srpskoj glumica slovenačkog porekla Veli Nigrinovoj( 1862.-1908.), čiji je portret objavljen u okviru rubrike Žene našeg pozorišta, o teatru za mlade Mišolovka…
Najbolja predstava po izboru „Sceneˮ u 2024. Godini je Povratak ka Janežićevoj 1981. „Smisao drameˮ Zorana Đerića (1960‒2024) je zbir njegovih tekstova koji su objavljivani u različitim periodima i različitim povodima a koji se na najneposredniji način bave nekim od vrlo bitnih tema za naše pozorište, o dramaturgiji, istoriji pozorišta, nekim stvarima koje su se dešavale na Sterijinom pozorju, odsustvu nekih tekstova ili njihovom češćem prisustvu… „Godišnjak pozorišta Srbijeˮ i časopis za pozorišnu umetnost „Scenaˮ nalaze se u eklektronskom obliku na sajtu Sterijinog pozorja.
