Vršnjačko nasilje sve zastupljenije na Internetu
Upotrebom digitalnih tehnologija kako bi se neko vređao ili ponizio predstavlja nasilje na internetu. Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima.
Sajber (digitalno) nasilje je takvo da se ne zna uvek ko je osoba koja vrši nasilje, jer se na sve popularnijim društvenim mrežama koriste nadimci ili lažna imena. To može biti osoba koja živi u neposrednom komšiluku, a može biti i osoba koja živi veoma daleko.
Takvo ponašanje preko društvenih mreža koje se ponavlja, ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute. Nasilje na Internetu uglavnom podrazumeva širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama, slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka, lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.
Mladi su najčešće ugroženi, jer kao najbrojniji korisnici, oni danas društvene mreže upotrebljavaju u negativnom smislu, a najviše da bi ponizili svoje vršnjake, kaže osamnaestogodišnja Jana iz Zaječara.
„Ima jedan učenik Gimnazije koji je romske nacionalnosti i zbog toga njegovi vršnjaci su ga preko društvenih mreža ismejavali. Takođe su pozivali ostale da vrše nasilje nad njim. Mislim da takve stvari treba da se dešavaju što manje i da se Internet koristi u neke lepe svrhe“, rekla je Jana Stanković.
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o bezbednosti dece na internetu. Takođe, oformila je i Nacionalni kontakt centar koji je aktivno počeo sa radom i putem koga može da se prijavi zloupotreba na Internetu i ugrožavanje bezbednosti i sigurnosti deteta na broj 19833 besplatno, u bilo koje doba dana.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Mladi treba češće da prijavljuju nasilje
na društvenim mrežama nadležnima
Nasilje na internetu, a naročito vršnjačko nasilje sve više je zastupljeno razvitkom novih tehnologija. Predstavnici Timočkog Omladinskog Centra iz Zaječara, koji godinama rade sa mladima, savetuju da se bilo kakvo nasilje ili uznemiravanje prijavi nadležnim institucijama.
Mladi ljudi koji se na bilo koji način osete ugroženim ili poniženim od strane određene osobe preko Interneta, treba da obaveste roditelje ili psihologe, koji će osobu koja je pretrpela nasilje posavetovati šta dalje da radi, istakla je Dunja Marušić iz Timočkog Omladinskog Centra u Zaječaru.
„Mladi moraju da shvate da razmenjivanje poruka preko Interneta nije bezazlena ‘dečja igra’, već može da bude i opasno. Taj neko je u suštini ‘predator’ i on će nastaviti da uznemirava, ucenjuje ili preti toj drugoj osobi, ukoliko se ne reaguje na pravi način. Mladi najpre treba da se obrate roditeljima ili nekoj starijoj osobi, možda psihologu ili nekom nastavniku, kako bi ih oni posavetovali šta treba dalje da rade, kome da se obrate. Onda treba otići u policiju i Odeljenju za visokotehnološki kriminal prijaviti svaki vid uznemiravanja preko društvenih mreža ili neke platforme za razmenu poruka. Nažalost, mladi ljudi, a naročito maloletne osobe ne obraćaju se nikom, iz razloga sramote ili da ne bi bili ismejavani u društvu, tako da mnogi slučajevi nikada i ne budu otkriveni, a osobe koje su oštećene često bivaju depresivne ili su sklone suicidu“, nagoveštava Marušić.
Nažalost, u 70 odsto slučajeva oni koji su pretrpeli neko nasilje na Internetu, ne reaguju.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Šifra od presudnog značaja da bi se zaštitio nalog na
društvenim mrežama
Porastom broja naloga na društvenim mrežama, raste i broj onih koji žele da zloupotrebe tuđe naloge, kako bi sebi pribavili neku korist ili kako bi nekoga vređali krijući se iza tuđeg imena. Najčešće mladi ljudi, ne vode računa o tome kako da zaštite svoje naloge, jer nisu svesni opasnosti javnih podataka koje ostavljaju na društvenim mrežama.
Potrebno je da se smanji broj podataka koje javno delimo o sebi na internetu, naročito kada je reč o fotografijama i drugim detaljima, koji nas mogu identifikovati. Zbog toga je neophodno da pazimo šta stavljamo kao šifru ili lozinku.
Važno je da lozinka bude dovoljno komplikovana, a da se lako pamti. Preporučije se preko 14 karaktera, uz korišćenje malih i velikih slova, brojeva i znakova interpukcije. Umesto nekih slova, potrudite se da koristite brojeve koji su slični, ističe Miloš Stanković, softver inženjer.
„To je baš česta dilema ne samo kod mladih, nego i kod starijih. Najbitnije je da se zna šifra mejla, jer je to najsigurnije. Kada se pravi za bilo šta šifra, pomoću mejla možete da povratite šifru za bilo koji nalog. Najbolje je da u šifri imate kombinaciju i malih i velikih slova, brojeva, nekih specijalnih karaktera kao što su znakovi interpukcije. Nije problem da imate neke vaše lične podatke, jer obično svi kažu nemojte da imate to, ali stvarno nije problem imati te podatke, samo da to bude kombinacija nekih različitih podataka koji ne mogu da se povežu tako lako. Što više raznih kombinacija u lozinci je bolja zaštita naloga. Čak i da zaboravite vremenom lozinku, bilo za fejsbuk ili instagram, ako znate lozinku mejla uvek ćete moći da je povratite. Mejl sa linkom gde je nova lozinka, sama ta opcija može pomoći ukoliko neko vam hakuje nalog, da povratite nalog na taj način“, poručuje Stanković.
Kao neko ko se bavi višegodišnjim radom na računaru, Miloš podseća da pazimo šta objavljujemo na društvenim mrežama, kao i koje fotografije stavljamo, jer svako ko može da vidi naše fotografije, može i da ih zloupotrebi, na primer, može da napravi nov profil sa našim slikama, a drugim imenom.
„Fejsbuk i instagram imaju opcije da zabrane skidanje fotografija sa nekog naloga, ali problem je što ta zaštita može da ide do negde. Međutim, ukoliko je neko malo više upoznat IT sektorom, razume se kako da otvori kod same stranice, vrlo lako može da skine sliku. Sve što je postavljeno preko interneta, ljudi moraju da budu svesni da je već javno i da ukoliko neko želi baš tu sliku, može da je skine“, dodaje Stanković.
Takođe, Krivični zakonik svojim članovima definiše krivičnu odgovornost onog ko zloupotrebi nečiji nalog na društvenim mrežama. Tako lice koje “objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
——————————————
Hakovanje naloga na društvenim mrežama sve češća pojava
Mladi ljudi, a pre svega srednjoškolci, ne vode računa o tome koje sve podatke ostavljaju na svojim nalozima na društvenim mrežama.
Neretko se dešava da grupa ljudi ili pojedinac uspe da „provali“ šifru nečijeg naloga i umesto njega se lažno predstavlja, pribavljajući tako imovinsku korist ili krijući se pod tuđim imenom i prezimenom nekoga ošteti. Kradljivac profila nastavi da komunicira sa ljudima preko profila koji je hakovao.
Sa takvim slučajevima upoznati su i mladi ljudi u Zaječaru, koji su u svojoj okolini imali primera hakovanja naloga na društvenim mrežama, kaže osamnaestogodišnja Nevena iz Zaječara.
„Sve češće u okruženju primećujem da ima zloupotrebe i nasilja na internetu, a posebno na društvenim mrežama. Konkretno znam za jedan primer gde je neko zloupotrebio tuđ profil i tražio na zajam novac i uzimao novac od njegovih prijatelja na fejsbuku. Mislim da svi treba da paze koga sve prihvataju za prijatelje na društvenim mrežama i da nauče da prepoznaju zabavu od nasilja i potrebno je edukovati ljude odnosno sve one koji koriste internet o opasnostima i rizicima koji mogu da se dogode“, rekla je Nevena.
Takođe, da bi sprečili da dođe do hakovanja nekog našeg naloga na društvenim mrežama i zloupotrebe, moramo da pazimo šta stavljamo kao lozinku odnosno šifru.
Ako korisnik diskriminiše nekoga, širi mržnju ili preti na profilu pod tuđim imenom i fotografijom ili pribavlja imovinsku korist, neophodno je prijaviti takvo ponašanje policiji ili Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Mladi treba da znaju da imaju podršku starijih
Za razliku od fizičkog nasilja, digitalno nasilje je prisutno 24 sata na internetu. Ukoliko žrtva digitalnog nasilja čak i ugasi profile na društvenim mrežama, nasilnik će i dalje uglavnom preko lažnih profila, sprovoditi svoju odluku da nekoga uvredi, ponizi i emocionalno povredi.
U zaječarskoj Gimnaziji postoji Tim za prevenciju digitalnog nasilja, odnosno za zaštitu od diskriminacije od nasilja, zlostavljanje i zanemarivanje, ističe Dragana Petrović, školski psiholog u Gimnaziji u Zaječaru.
„Ta potreba da se neko unizi ili povredi jeste situacija koja dovodi emotivnih i socijalnih povreda. Kada se poredi nasilje koje je ranije bilo u školi sa sadašnjim trenutkom. Moram da kažem da je broj žrtava digitalnog nasilja veći u odnosu na ranije. Ima više žrtava digitalnog nasilja nego fizičkog. Prvo nasilnik kod digitalnog nasilja je često anoniman, a ta anonimnost omogućava nasilniku da to radi sa lažnih profila, e-mail adrese, krijući se iza lažnog imena i pojedina deca koja ne mogu da ispolje nezadovoljstvo fizičkim nasiljem pribegavaju digitalnom nasilju. Žrtva digitalnog nasilja je u velikom problemu jer je uznemirena i besna i ljuta i bori se sa nečim što ne vidi i ne može da otkrije. Dititalno nasilje vrši se 24 sata, čak i kada nam je ugašen telefon ili kompjuter, nasilnik i dalje radi ono što je naumio. Treća važna stvar je što se informacije u digitalnom nasilju jako brzo šire. Ostali to gledaju i komentarišu. U zaječarskoj Gimnaziji postoji Tim za zaštitu od diskriminacije od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a jedna od važnih aktivnosti nam je digitalno nasilje i prevencija kada se desi u školi“, kazala je Petrović.
Ona dodaje da je najbitnije da mladi ljudi imaju poverenja u nekog starijeg da može da ih posavetuje.
„Mi smo u školi imali nekoliko slučajeva koje smo rešili tako što smo prijavili policiji. Mi reagujemo u školi, jer učenici prijavljuju razrednom starešini, meni ili direktoru. Razvijanje poverenja u porodici pre svega, između roditelja i dece, kako bi razvili odnos poverenja, na taj način će roditelj uvek imati informacije od deteta sa kim se druži i dopisuje“, rekla je Petrović.
Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka predstavlja krivično delo.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Objavljivanje fotografija neprimerenog sadržaja najviše je zastupljeno na internetu
Razvitkom tehnologija, a posebno razvitkom brze razmene informacija preko društvenih mreža dovelo je do toga da mladi danas ne vode računa o tome kome i kakve fotografije šalju.
Bilo je slučajeva emotivne veze ili nekog sličnog odnosa sa devojkom koja se nalazi na snimku ili fotografiji, koje su objavljene bez znanja ili pristanka te devojke, sa namerom da se ta osoba koja je na snimku izvrgne ruglu. Sa sličnim slučajevima objavljivanja fotografija u javnost upoznati su i mladi u Zaječaru.
„Jednu moju drugaricu ponizio je bivši momak, jer je objavio neke njene fotografije eksplicitnog sadržaja po grupama na društvenim mrežama. Na taj način doprineo je tome da se ona oseća jako loše zbog toga, jer su te slike svi videli“, rekla je osamnaestogodišnja Iva iz Zaječara.
Uglavnom su napred opisana postupanja u vezi neovlašćenog „deljenja“ slika i fotografija podvodi se pod neko od krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava građanina i čoveka. Nažalost, samo nešto manje od četvrtine mladih znaju kako da se zaštite od loših uticaja na internetu.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
Mladi u svetu „gejminga“
Igranje video igara predstavlja zabavu novije dobi, koja se razvijala uporedo sa razvijanjem novih tehnologija. U današnje vreme video igre su se razvile do te mere, tako da mladi ljudi koji uživaju u igranju igara duže od sat vremena, počinju da žive u tom digitalnom svetu.
Zavisnost od video igara još uvek nije prepoznata kao bolest, ali problem može nastati ukoliko zbog igranja video igrica, osoba zanemaruje svoje dnevne obaveze poput posla ili školskih obaveze i društvenih odnosa.
Mladi ljudi u Zaječaru i te kako su upoznati sa problemom zavisnosti njihovih vršnjaka od „gejminga“, kaže dvadesetogodišnji Boban Boranić.
„Moji prijatelji i ja igramo video igre od malena. Međutim, jedan moj drug je i previše provodio vremena igrajući video igre na kompjuteru kada je kući, a kada je van kuće na mobilnom telefonu. Tako da je on posle nekog vremena prestao i da izlazi i da obavlja druge svakodnevne obaveze, jer je umeo da provodi i više od 12 sati za kompjuterom“, kaže Boban.
Posmatranje svake osobe i pojedinačnih okolnosti, a ne samo opštih simptoma, od suštinske je važnosti za lečenje zavisnosti od igara u današnje vreme.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Zavisnost od video igara sve češća pojava kod mladih
Zavisnost od video igara javlja se u najranijem dobu, još tokom školovanja, tako da mladi ljudi teško kasnije mogu da uoče da imaju problem zavisnosti od „gejminga“.
Najbitnije je da roditelji još od malena kod dece ne dozvoljavaju da previše provode vremena uz telefone i računare, ističe Jelena Cekić, psiholog u OŠ „Hajduk Veljko“ u Zaječaru.
„Prilično je teško postaviti granicu i odrediti šta je zavisnost. Mladi puno vremena provode i uz kompjuter i mobilni telefon i tu nisu samo zastupljene video igre, već i youtube i tiktok klipovi koji oni prate i održavaju im pažnju. Njima je sat vremena malo da bi oni sve što su želeli mogli da pogledaju. Što se samih igrica tiče to funkcioniše po principu delimičnog potkrpljenja. To znači da oni prilikom igranja video igara s vremena na vreme ostvare neki bolji rezultat i ostaju prikovani uz monitore sve dok ne dostignu ono što su sebi zacrtali kao cilj. Pritom, tu se trend menja, ranije su provodili vreme potpuno bez kontakata, ali se i način video igara prilagođava, tako da danas postoje te neke grupe za dopisivanje gde oni jedni druge bodre i navijaju i dele savete kako da igraju igre na internetu. U poslednje vreme dešava se da oni ne igraju samo video igre, već se paralelno nalaze i u nekim viber grupama. Postoji trend da se u jednom periodu igraju određene video igre i da su oni svi u tome, a da nakon toga pređu na nešto drugo. Takođe, to menja i njihov način izražavanja i govora, gde deca dok igraju video igre upotrebljavaju neke engleske reči i onda ih prilagođavaju srpskom govoru, te se dobija neki novi jezik“, naglašava Cekić.
Direktorka Osnovne škole „Hajduk Veljko“ u Zaječaru Suzana Krstić, koja ima dugogodišnje pedagoško iskustvo u radu sa mladima, kaže da postoje velike razlike u odrastanju dece nekada i sada kada je digitalni svet sve više zastupljeniji.
„Imam dosta iskustva pedagoškog u radu sa decom, ali razlike su ogromne. U vreme kada sam ja počinjala da radim nekako mi se čini da je bila zdravija sredina i za rad nastavnika i dece. Zahvaljujući novim tehnologijama, dođemo nekad u situaciju da ne znamo s koje strane da im priđemo i kako će da reaguju mladi. Moramo da se prilagođavamo njima“, ističe Krstić.
Jedna vrsta zavisnosti u ovim igrama često je povezana sa ispunjavanjem određene misije ili obezbeđivanjem visokog rezultata ili unapred postavljenog standarda. Druga vrsta zavisnosti od video igrica povezana je sa onlajn igrama za više igrača. Ove igre se igraju na mreži sa drugim ljudima i posebno izazivaju zavisnost, jer uglavnom nemaju kraj. Igrači sa ovom vrstom zavisnosti uživaju u stvaranju i privremenom pretvaranju u onlajn lik. Prvi korak u prevazilaženju zavisnosti od video igara jeste sposobnost prepoznavanja da ona postoji.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Da li je brza kupovina i bezbednija?
Savremeni način života doveo je i do modernog načina kupovine, preko interneta. Preko interneta najviše kupuju mladi ljudi pokazuje istraživanje, a u online prodavnicama može se naći sve. Međutim, razvoj društvenih mreža, pored pogodnosti koje donosi elektronska kupovina, doveo je do toga da se iza profila online prodavnica kriju ponekad i prevaranti koji žele na brz i lak način da dođu do novca. Mladi ljudi koji imaju naloge na različitim društvenim mrežama, neretko upadaju u zamku online prevara.
„Imala sam problem kada sam naručivala haljinu preko jedne instagram stranice, stranica je imala dosta dobih komentara. Naručila sam haljinu i kada mi je stigo paket, to nije bila haljina već neke krpe umotane u paket. Kada sam pokušala da stupim u kontakt sa stranicom, oni su me blokirali i nisam više mogla da ih kontaktiram“, kaže Iva.
Sve prevare putem društvenih mreža i na internetu, iz policije savetuju da se prijave najbližoj policijskoj stanici ili pozivanjem broja 192, ali i Odeljenju za viskotehnološki kriminal, kako bi počinioci prevare što pre bili locirani i sankcionisani. Postoji i Crna lista prodavaca, na kojoj se nađe svako ko ne ispuni određene kriterijume.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Mladi ljudi treba da budu oprezniji prilikom online kupovine
U savremenom društvu život postaje sve brži, pa je tako i način na koji kupujemo. Savremene tehnologije dovele su do toga da se i kupovina jednim delom preseli na internet. Prema istraživanjima, pretežno mladi ljudi kupuju, u današnje vreme najviše preko društvenih mreža. Međutim, moramo biti obazrivi prilikom online kupovine, jer ukoliko se desi da unapred platimo karticom, može se desiti da hakeri iskoriste naše podatke kako bi i u buduće skidali novac sa računa.
Kako bi se zaštitili od prevara na internetu, potrebno je da sajtove i stranice na društvenim mrežama prethodno istražimo. Odnosno da proverimo kako se kotiraju kod drugih kupaca, kakvi su komentari, imaju li pozitivnih ocena od strane kupaca.
„Ljudi ne treba da imaju strah od e-kupovine, sve je to normalno i treba da se upotrebljava. Međutim, treba biti oprezan ukoliko vidite da jedan proizvod na jednom sajtu košta 200 eura, a na drugom 30 eura, verovatno je reč o prevari zbog drastične razlike u ceni. Kod nekih sajtova valjalo bi proveriti komentare drugih ljudi, kao i od kada postoji profil, odnosno sajt, jer ako je nešto skorije napravljeno i u jednom danu ima više desetina ostavljenih pozitivnih komentara, vrlo verovatno je reč o prevari. Takođe, moramo biti oprezni i prilikom plaćanja karticom, jer nekad i možemo povratiti novac, ali podaci ostaju“, kaže Miloš Stanković, softver inženjer.
Broj prevara je učestaliji u poslednje vreme, jer je e-trgovina doživela bum, poslednjih godina.Pored toga, neretko u online prodavnicama postoji opcija za plaćanje pouzećem, što je još sigurnije za mnoge korisnike, jer su dužni da plate tek kada dobiju paket. Dobar deo internet prodavaca ne poštuje Zakon o elektronskoj kupovini, i zanemaruje činjenicu da svaka norma koja važi za fizičku kupovinu – važi i za elektronsku.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Izazovi na društvenim mrežama opasni po život omladine?
Na jednoj od novijih društvenih mreža TikTok, pretežno omladina ima svoje aktivne naloge. Međutim, sa razvojem i novijih trendova, pojavili su se takozvani „izazovi“ koji su sve popularniji kod mladih ljudi, a mogu biti opasni po život.
Osoba mora da ispuni određeni zadatak i da to postavi na društvenim mrežama u vidu snimaka i slika i tako pokaže ostalima da je uspela u „izazovu“. Nažalost, ti zadaci su doveli do toga da mnogo mladih ljudi izgubi svoje živote, što zbog opasnosti zadatka sa društvenih mreža, a što zbog neprihvaćenosti u društvu.
Jedna od aktivnijih na društvenoj mreži TikTok je i Teodora iz Zaječara.
„Nažalost, poznajem dečka koji je sebi oduzeo život, jer nije bio dovoljno prihvaćen u društvu i na društvenim mrežama. Nije imao dovoljno novca i nije bio dovoljno zanimljiv svom okruženju. Kako bi skrenuo pažnju na sebe, on je odlučio da oduzme sebi život. Savetujem mladima da razgovaraju sa drugima, jer ukoliko imaju neki problem, potrebno je da razgovaraju sa drugima kako bi rešili problem. Nijedan život nije vredan lajkova na društvenim mrežama“, poručuje Teodora.
Među izazovima koji su bizarni na društvenim mrežama jesu pretrčavanje kolovoza ili autoputa ispred kamiona, skakanje sa terasa ili zgrada, gušenje jastucima ili stezanje kaiša oko vrata, kao i izazov kako izdržati što duže bez vazduha. Ovi izazovi doveli su mnoge mlade ljude do smrtnog ishoda.
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
Obraćanje Online savetovalištu u Zaječaru potpuno anonimno
Kancelarija za mlade grada Zaječara pokrenula je projekat „Otvorena vrata iza zatvorenih vrata”, u okviru koga je predviđeno pokretanje onlajn savetovališta koje je potpuno besplatno za sve građane kojima je potrebna pomoć.
U okviru sajta, postoji i forum gde korisnici mogu slobodno da razmenjuju svoja iskustva, probleme i ostvaruju komunikaciju. Projekat omogućava rešavanje problema komunikacije između institucija i ljudi, ali i da spaja one sa sličnim problemima, kako bi se lakše integrisali u društvo i načinili prvi korak ka društvenoj prihvaćenosti.
Projekat „Otvorena vrata iza zatvorenih vrata” ne umanjuje važnost zvaničnih institucija, niti isključuje njihov rad, naprotiv, on samo spaja, umrežava i posreduje u komunikaciji između pripadnika institucija i osoba sa problemima, ističe Mia Vukić Vitomirović, koordinatorka za mlade.
„Mladi rešenja za svoje probleme najčešće traže preko interneta i ne shvataju koliko internet zapravo nije bezbedno okruženje. Zbog toga smo se odlučili da pokrenemo ovakav jedan projekat. Oformili smo tim stručnih ljudi iz različitih oblasti, i na ovom sajtu svi koji imaju bilo kakav problem, mogu potpuno anonimno i besplatno da postave pitanje. Ljudi iz našeg tima će se potruditi da im odgovore, ili će ih uputiti dalje kome treba da se jave. Pitanja mogu da budu iz različitih oblasti, vezana za zdravstveni, psihološki ili socijalni problem. Olajn savetovalište funkcionište tako da kada uđete na sajt, u donjem desnom uglu pojavi se ikonica „oblačić“, na koju kada kliknete izađe prozor gde možete postaviti pitanje. U kalendaru događaja postoji raspored ko kada dežura i kada svi zainteresovani mogu postaviti pitanje. Nedavno smo pokrenuli i radionice u osnovnim školama kako bi mlade što više uputili o opasnostima koje vrebaju na internetu. Kada smo pokrenuli online savetovalište, prevashodno su nam se roditelji obraćali za pomoć, ali sada imamo i mlađu populaciju“ kaže Vukić Vitomirović.
Onlajn savetovalište (onlinesavetovaliste.rs) je sajt koji je nastao iz projekta „Otvorena vrata iza zatvorenih vrata”, a koji se realizuje u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO”, koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO).
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————
„Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
——————————————