NEGOTINSKI VAŠAR
Među najvećim i najpoznatijim vašarima u Srbiji, spada jesenji Negotinski vašar koji se neprekidno održava još od 1836. godine. Od 1839. ustanovljen je i letnji vašar, a 2004. godine i prolećni.Oni koji su verni važnoj i lepoj tradiciji na Malogospojinski jesenji vašar u Negotin pristignu iz različitih krajeva zemlje da se zabave, neki pazare ili kao prodavci, pošto ovaj vašar donosi i mogućnost solidne zarade.Na negotinskom vašaru, ima svega i za svakog po nešto. Veoma tražene mekike su već odavno postale nezvanično drugo ime za negotinski vašar. Osim brojinih izlagača kod kojih se može pronaći, pored ostalogod , oprema za domaćinstvo i dvorišta, garderoba, narodne nošnje i tradicionalni instrumenti, na vašaru su i brojni Krajinci, građani iz susednih srpskih gradova, pa i iz Rumunije i Bugarske. Iako su moderni turbo zvuci zamenili tradicionalne, odavno, a zaprežna kola i ringišpile – skupi četvorotočkaši i luna parkovi, na vašar gotovo svi dolaze s namerom da se razonode, uživaju i kupuju. Negotinski jesenji vašar svake godine poseti veliki broj ljudi, koliko i čuveni Petrovdanski u julu, nešto manje – Đurđevdanski, u maju, tako da tri poznata krajinska saborovanja okupe i do 5 000 ljudi godišnje.
NIKOLA PAŠIĆ
Nikola Pašić je rođen u Zaječaru 18. decembra 1845. godine u pekarskoj porodici. Prema srpskim izvorima, Pašić je bio Srbin, poreklom iz Rogačeva u Makedoniji, dok prema bugarskim, Pašić nije bio Srbin, nego je bio Bugarin i sa očeve i sa majčine strane, jer, kako navode, majka mu je bila Bugarka iz Vidina, a otac Bugarin iz Gabrova. Tek je preudajom za g. Pašića mali Nikola bio usvojen i dobio svoje sadašnje prezime. Školovao se u vreme čestih preseljenja zaječarske gimnazije, tako da je zbog školovanja kao đak boravio u Negotinu i Kragujevcu. Gimnaziju je završio u 21. godini, uglavnom odličnim uspehom. Upisao je 1866. Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu. Srpska vlada ga je kao odličnog studenta 1868. uputila na školovanje u Cirih. Iako je po obrazovanju bio inženjer, najmanje se bavio svojom strukom. Političku karijeru otpočeo je 1878. godine kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. U ideološkom smislu, prošao je kroz nekoliko faza: u mladosti je bio socijalista i revolucionar, u zrelim godinama borac za parlamentarnu demokratiju, dok je u kasnim godinama postao konzervativac. Godine 1881. kad je zvanično osnovana Radikalna stranka, Pašić je bio prvi predsednik Glavnog odbora. Po izbijanju Timočke bune napušta zemlju, a decembra 1883. je u odsustvu osuđen je na smrt. Posle abdikacije kralja Milana (1889), bio je amnestiran, vratio se u zemlju i ponovo preuzeo vođstvo Radikalne stranke. Dva puta je bio gradonačelnik Beograda. Raspisao je veliki zajam i kaldrmisao glavne ulice. Predsednik srpske vlade postao je prvi put februara 1891. Predsednik vlade je bio 1891-1892. i ministar inostranih poslova Srbije od 21. marta 1892. do 9. avgusta 1892. godine. U periodu 1893–1894. bio je diplomata, predstavnik srpske vlade u Petrogradu. Zbog neslaganja sa unutrašnjom i spoljnom politikom poslednjeg Obrenovića, ubrzo se razišao i sa njim.Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana 1899, kao radikalski prvak osuđen je na 5 godina zatvora, ali je odmah pomilovan i pušten. Sledećih nekoliko godina, do Majskog prevrata 1903, bio je van političke scene. Uključuje se u politički život 1901, a posle ubistva Aleksandra Obrenovića i povratka na vlast dinastije Karađorđević (1903), Pašić ponovo preuzima vođstvo Radikalne stranke. Predsednik vlade po drugi put postaje 27. novembra 1904. Na ovom položaju je uglavnom bio sve do svoje smrti 1926. godine. Preciznije, predsednik vlade Srbije je bio 1904-1918 sa tri prekida i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u periodu 1921-1926 sa jednim prekidom. Osim ove velike funkcije bio je pet puta predsednik Narodne skupštine, zatim ministar spoljnih poslova. Osim toga, Pašić je od osnivanja 1881. do svoje smrti, vodio Narodnu radikalnu stranku. Uspešno je vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat. Bio je predsednik delegacije Srbije na Konferenciji mira u Bukureštu 1913. Početkom 1915. godine, kao predsednik srpske vlade, Nikola Pašić poziva jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. Bio je jedan od potpisnika Krfske deklaracije 1917. Bio je predsednik delegacije Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919.Godine 1923. postao je počasni građanin Pančeva. Bio je jedan od glavnih tvoraca Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca dobila oblik unitarne monarhije. Kasnije je kralju Aleksandru Karađorđeviću počela da smeta Pašićeva ličnost, odvojio se od njega i uklonio ga sa položaja predsednika vlade. Bio je na audijenciji kod kralja Aleksandra 9. decembra 1926. tokom koje je kralj izneo neke kritike na račun Pašićevog sina i nije mu poverio novi mandat predsednika vlade. Potrešen ovim događajem Pašić je iznenada preminuo sutradan 10. decembra 1926. od moždanog udara, u 81. godini života. Sahranjen na Novom groblju u Beogradu. U političkom životu Srbije, Pašić je proveo 48 godina. Aktivno se bavio politikom do smrti. Izašao je kao pobednik u Carinskom ratu sa Austrougarskom, izvukavši Srbiju iz zagrljaja ekonomske blokade velike susedne imperije i omogućivši srpskoj privredi da se probije „iz balkanskog kotla na svetsku pijacu. U politici se dokazao kao mudar, staložen i uporan političar. Govorio je: „Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo“. Bio je poznat po nadimku Baja. U Zaječaru je 1992. osnovana zadužbina „Nikola Pašić“. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu. Bilo je i u njegovo vreme i kasnije raznih kritika na račun Nikole Pašića. Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Čujte Srbi!“ zamera Pašiću na prevelikoj popustljivosti prema svom sinu Radetu koji je pod izgovorom bolesti bio oslobođen učešća u ratu i bančio je po Parizu. O Pašićevom velikom bogatstvu Rajs kaže: „Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvećih bogatstava u ovoj zemlji. … Reći ćete mi da je žena Pašiću donela lep miraz. Šta je, međutim, taj miraz u poređenju sa onim što je on ostavio posle smrti? Slamčica i ništa više.“ „Njegovo ime će ostati u istoriji više zbog toga što je vezano za velike događaje, nego zato što su ti događaji vezani za njega“.
Oвај пројекат је суфинансиран средствима Министарства културе и информисања
,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају
ставове органа који је доделио средства”