Hit predstava Stevana Koprivice „Tre sorele“ Zvezdara teatra iz Beograda, u režiji Milana Karadžića, izvedena je pete festivalske večeri 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“. Probirljiva zaječarska publika nagradila je glumce ovacijama i gromoglasnim aplauzom i više puta ih vraćala na poklon. Ovaj popularni komad zasnovan na bokeškim legendama o trima neudatim sestrama koje iza zidova kuće u Prčnju celog života sanjaju ljubav i svog „kapetana“ nakon devet godina vraćen je na scenu Zvezdara teatra sa istim glumcima, Nataša Ninković ( Nera) Sloboda Mićalović (Roza) Ana Franić( Bjanka), Milutin Mima Karadžić (Marko) Dragan Petrović Pele (Jojo), osim što Damjana igra Aleksandar Radojičić umesto Andrije Miloševića.
„Tre sorele“ su priča o zatvorenoj, maloj sredini u kojoj su sve ljudske želje, potrebe i slobode sputane. Tri sestre provode svoju mladost okovane strogim pravilima koja im nameće brat, dok se ne pojavi mladi stranac. „Zoranov brk“ za najboljeg glumca večeri pripala je Nataši Ninković za ulogu Nere. Ovo je njen drugi brk. Prvi je dobila još 2006. godine za ulogu Velike u predstavi „Transilvanija“ Beogradskog dramskog pozorišta. U susretu sa novinarima Nataša je istakla da jako voli Stevu Koprivicu kada priča o Boki: „ On mi je neverovatan majstor tih mediteranskih karaktera, da uhvati sve boje i atmosferu Mediterana, tu vrcavost i tragikomičnost svih tih života. Mislim da mi toliko volimo da igramo tu predstavu. Najlepše bi bilo kada bismo mogli da podelimo ovu nagradu u nekih šest malih parčića.
Kad je Milan Karadžić odlučio da ponovo postavimo ovu predstavu, ja sam bila čak protiv. Rekla sam: „Pa to je nemoguće, kako ja sad to mogu da igram“. Onda sam ponovo uzela tekst u ruke i shvatila da je tek tu tragičnost još veća nego kad smo bile mnogo mlađe i igrale te karaktere, jer one imaju te godine koje imaju, međutim one su deca iznutra, zadržale su tu nevinost zato što su zatvorene u toj sredini, ta susppegnutost svih emocija kod njih izaziva taj komičan efekat ali su u stvari tužna, tragična bića. To je jako inspirativno za igru i baš mnogo volim da igram ovu predstavu. Kad ulazite u ovo pozorište i pre nego što počnete da igrate predstavu i kad čujete ovaj glas Zorana Radmilovića i sve to što je on predstavljao, baš je inspirativno, lepo, osećaš se počastvovan i mislim da smo svi tako dobro igrali. Dali smo najbolje od nas koliko smo u stanju u ovom trenuku.
Zoran Radmilović je zaista velikan. Ja sam imala tu sreću da sam ga gledala uživo, ali većinom sam sve što je on pravio gledala posthumno. On je imao neverovatan dar. Njegov osvrt na svet u kome živi, imao je duboko promišljanje sveta u kome živi, ali njegov način je bio komičan, a to je ono što je najteže postići. To je ono čemu mi težimo kada igramo tekstove poput ovog i zaista je velika čast. Dovoljno je da čujete njegove reči na početku pa da se osetite prosto prozvanim na neki način da morate da budete barem na putu tom njegovom. Ne možete da dostignete te visine, ali možete da sledite taj put koji je on prosto ostavio iza sebe”.
Nataša Ninković za zaječarsku publiku kaže da je božanstvena:
„Ja joj se zaista zahvaljujem. Divno, divno su pratili. Vidi se da je to publika koja je prosto negovana, ima ukusa i reaguje na prave stvari i to je ono što je najlepše. Trenutno mi glumci mnogo snimamo i dok smo dolazili ovde ja sam rekla: „Pa ja nemam snage da odigram, ja neću imati snage da se pomerim na sceni“,ali kada čujete prvu rekaciju publike sve zaboravite. To je ta magija. Ja sam rekla da više ne mogu, a sad bih mogla ponovo“.
