Pete večeri festivala nagrada “Zoranov brk” pripala Biljani Konstantinović

Gledajući Kokošku Nikolaja Koljade, a napisao je do sada preko 90 komada, čovek ne može da ne kaže kako nije nikakvo čudo što je još za života, kao Dušan Kovačević kod nas, postao klasik. Jedan je od najpoznatijih pozorišnih pisaca savremene svetske dramaturgije, izuzetnog scenskog izraza i slojevitog teksta koji nam donose njegovi junaci. Pisac, glumac I reditelj po kome jedno pozorište u Ekatarinburgu nosi ime: „Koljada“ pozorište. Gotovo da nema pozorišta u Srbiji, čak I onih amaterskih, koje nije igralo bar jedan njegovo komad.
Kokoška je, kao i mnogi dobro napisani komadi, predstava koju je mnogo teže napraviti loše nego dobro. Ali to nije bila olakšavajuća okolnost za Radoslava Milenkovića, sjajnog reditelja i odličnu ekipu glumaca: Kristinu Jevtović i Miloša Samolova, koji igraju kao gosti, te Goricu Dinulović, Biljanu Konstantinović i Zorana Cerovinu.
Četiri glumca i reditelj prave pozorište na periferiji života. U provinciji duha ili bordelu ljudske duše. U svoj svojoj učmalosti, banalnosti I bezidejnosti oni više ne znaju da li glume život na sceni ili igraju pozorište u životu.
„Gde nestaje ljubav i gde počinje mržnja i kada učmalost provincije postaje jedina pojavnost. Možemo li se uistinu vratiti i koja je cena koju nameravamo da platimo u urnebesnom kolopletu zamršenih sujeta, ambicija i nemirenja sa vremenom koje sve ruši. Naročito, kada se sve to dešava u noći u kojoj neprestano pada kiša…“, kaže reditelj Rale Milenković, a na pitanje novinara zašto baš ovaj tekst Milenković kaže: “Izabrali smo ovaj tekst jer Kokoška može da bude jako pametna, duboka, smislena zabava. Da bude nešto što možu u dovoljnoj meri da bude komunikativno sa publikom, on u osnovi ima komički žanr, a sa druge strane da ne bude jedna banalna i jeftina zabava, koja će biti sama sebi svrha.“
U paleti sjajnih tumačenja, briljantna Gorica Dinulović kao Ala, Kristina Jevtović kao Nona, Miloš Samolov kao Fjodor, Biljana Konstantinović kao Dijana I Zoran Cerovina kao Vasilij, nagrada “Zoranov brk” za glumca večeri pripala je, po odluci žirija, Biljani Konstamtinović.
Govoreći o liku Dijanočke, koji tumači Biljana Konstantinović, dobitnik Zoranovog brka kaže da uvek igra na ivici žileta. “Uvek sam napeta da ne preteram. Volim ovu predstavu i radujemo se ovoj predstavi. Posebno se radujemo jer je ovo prvi put da je Kraljevačko pozorište u selekciji festival u Zaječaru. I bez nagrade ovo je za nas nagrada.”
Na pitanje novinara, koliko je inspirativno igrati pozorište u pozorištu, u komadu u kom može, kroz ulogu, da ispriča sve ono što tišti jednog glumca Biljana kaže: “Za glumca je uvek inspirativno raditi pozorište u pozorištu. Bez obzira što govorimo već napisan tekst, glumac retko kad ima priliku da zaista kaže ono što ga boli i da razmišlja glasno i jasno o aktuelnim problemima u teatru. Tako da je uvek pozorište u pozorištu mesto gde glumac, napokon govoreći tuđe reči, govori zapravo svoje. Glumački posao je jedan od nalepših poslova. Ne postoji glumac koji ne voli svoj posao. Bez obzira koliko je težak i mukotrpan. Glumci su uvek bili pri kraju socijalne I društvene lestvice. I glumci su uvek doživljavani kao jednostvani zabavljači za narod. A ozbiljnost, kojom glumac prilazi poslu jeste za divljenje.”
Novinare je zanimalo i kako Biljana Konstantinović doživljava nagradu Zoranov brk: “Nositi nagradu za glumca večeri, nagradu koja se zove “Zoranov brk”, ne postoje toliko lepe reči u našem jeziku, koje bi opisale takvo osećanje. Nositi Zoranov brk u Zaječaru zaista je za mene neopisiv događaj. Ja jedva čekam da se dohvatim telefona i da tu vest javim mojoj majci i mojoj sestri. One znaju koliko volim Zorana Radmilovića i kolika je čast za mene nositi Zoranov brk. Tim više što je ovo prvi brk, koji nosimo u Kraljevo.”
Šeste večeri Dana “Zorana Radmilovića” na program je komad “Pop Ćira I pop Spira” Malog pozorišta “Duško Radović” u režiji Jovice Pavića.