U kući Cekovića na Palama svečano je otvorena izložba arhivskih dokumenata „Timočani u Sarajevu 1918.“, koja je posvećena 14. pešadijskom puku Timočke divizije i oslobođenju Sarajeva u Prvom svetskom ratu.
Autori izložbe su Nikola Milutinović, istoričar Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ iz Zaječara i Draga Mastilović, direktor Instituta za istorijske nauke Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Prof. dr Draga Mastilović istakao je prilikom otvaranja izložbe da je 6. novembar 1918. godine jedan od najznačajnijih datuma u novijoj istoriji srpskog naroda, zapadno od reke Drine i to ne samo srpskog naroda, nego i svih južnoslovenskih naroda, jer su tog dana junaci Timočke divizije, tačnije 14. puk Timočke divizije, ušli u Sarajevo. Prema njegovim rečima, Živan Ranković je prvi srpski vojnik koji je stupio na tlo Sarajeva i na taj način posle vekovnog ropstva prvo osmanskog, onda i austrougarskog, doneo slobodu.
Izložbu je otvorio Dejan Antić državni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije.
– Ova izložba o Timočanima u Sarajevu 1918. godine je vrlo značajna i nije slučajno da se organizuje u ovom zdanju, jer se obeležava i godišnjica oslobođenja Sarajeva u Prvom svetskom ratu. I Timočka divizija koja je imala zaista herojski junački ratni put od Balkanskih ratova, od opsade Jedrena, preko Orlovog Bajira i surovih borbi u bici na Bregalnici, zatim 1914. bitka na Legetu i kod Čevrtije, pa 1915. bitka na Moravi, pa prelaz preko Albanije. Prošla je svu golgotu, uspela je da se probije od austrougarskih i bugarskih snaga na Dobrom Polju, da zajedno sa ostalim srpskim jedinicama oslobodi Srbiju. A onda je put pošao i preko Kraljeva, Čačka do Vardišta, za nepunih sedam nedelja od proboja Solunskog fronta, izvidnica Timočke divizije našla se na Vardištu, a samo desetak dana nakon toga jedinice Timočke divizije pre svega 14. pešadijski puk, ušle su i oslobodile Sarajevo, rekao je državni sekretar Antić.
Velibor Todorov, direktor Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ iz Zaječara je u svom obraćanju naglasio da je ideja o ovoj izložbi nastala prilikom potpisivanja sporazuma o saradnji Arhiva BiH i Istorijskog arhiva „Timočka krajina“.
– Ovo je plod jedne zaista divne saradnje koju Arhiv Bosne i Hercegovine ima sa Državnim arhivom Srbije, a nekako uzročno-posledično i sa istorijskim arhivima u Srbiji, istakla je Danijela Mrda direktorka Arhiva Bosne i Hercegovine.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić je u svom obraćanju medijima rekao da mu je drago što će ova izložba uputiti mlađe generacije da saznaju koliki je bio domet i snaga Timočke divizije i koliku je žrtvu u Prvom svetskom ratu podnela ova divizija. Ničić je takođe izrazio i veliko zadovoljstvo povodom razgovora sa gradonačelnikom Istočnog Sarajeva, Ljubišom Ćosićem, o bratimljenju grada Istočno Sarajevo i Zaječara.
– Zaista nam je drago što je Istočno Sarajevo prihvatilo da bude bratski grad sa Zaječarom. To je ta veza koja je iskovana davno, upravo time što je bataljon Timočke divizije učestvovao u oslobađanju Sarajeva, istakao je Ničić.
