Pogled iz našeg ugla

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Život u maloj sredini ima svojih prednosti ali i mana. Život je opušteniji, manje je gužvi u saobraćaju, cene u kafićima, restoranima, prodavnicama su niže… Niz možete nastaviti sami ali da li ovo mišljenje dele i mladi.

Mnogi kažu da njihove želje ne mogu biti ispunjene, jer nema sadržaja koji bi im to omogućili. Samim tim njihova ’’bleja’’ potpuno je opravdana. Do pre deceniju ili dve, slika je bila drukčija. Činilo se da mladi imaju više motivacije da pokrenu i realizuju različite akcije. Dovoljno je bilo samo dati im podršku ukoliko je zatraže i uživati u njihovoj kreativnosti.

Vremenom, mnogi često kažu preko noći, utihnulo je sve. Sve više se čuje, ‘’Pa za koga to da organizujemo, nema mladih, prazan je grad’’. Realno gledano ta slika jeste ona koju vidimo svakodnevno, prazna igrališta ispred zgrada, prazne ulice. No, da li je baš tako, jesu li mladi nestali iz grada? Jesu, ali ne bukvalno, mladi su u svojim sobama, uz svoje virtuelne prijatelje. Nesigurni da ostvare fizičke kontakte, introvertni i apatični, puštaju da njihovi tinejdžerski dani prođu potpuno neopaženo, ušuškani u svoju samoću u kojoj ne mogu biti izloženi ničemu lošem.

Možda je na kraju ipak pravo pitanje gde su nestali odrasli, gde je nestala njihova motivacija da pokrenu mlade i ponude im različite opcije za kvalitetno provedeno slobodno vreme?

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Mladi u manjim sredinama po difoltu imaju i manje ponuđenih kulturnih sadržaja. ‘’Dečiji centar’’ je prethodnih meseci imao sjajnu priliku da deci i mladima ponudi usvajanje veština savremenog cirkusa. ‘’Art karavan’’ realizovali su ‘’Inex cirkus teatar’’ I ‘’Bazaart’’ u saradnji sa ‘’Dečijim centrom’’. Karavan je kružio kroz četiri grada, Zaječar, Kraljevo, Kosjerić i Gornji Milanovac. Tamara Jeremić multimedijalna umetnica iz ‘’Inex cirkus teatra’’ i Nataša Milojević specijalista dramske pedagogije iz ‘’Bazaarta’’ pokazale su da umeju da prepoznaju problem i rešavaju ga na specifičan način.

Razvoj fine motorike, aktiviranje obe hemisfere mozga, uspostavljanje timskog rada… samo su neki od benefita koje nudi savremeni cirkus. Kreativnost kod polaznika/ca probuđena je ali ne i usmeravana, oni su ti koji kreiraju i daju završnu formu za nastup.

Drama u radu sa mladima koju koristi ‘’Bazaart’’ osmišljena je kao podrška mladima da izraze svoje mišljenje, stavove i emocije potpuno slobodno, osvešćujući svoje telo i svoj um.

‘’Art karavan’’ je svoje premijerno izvođenje imao 17. juna ove godine, kada je na Trgu oslobođenja u Zaječaru zvanično otvoren prvi ‘’Festival javne istorije’’, u realizaciji ‘’Dečijeg centra’’ i ‘’Centra za primenjenu istoriju’’. U nastavku je premijerno izvedena predstava ‘’Čovek bez detinjstva’’ u kojoj su se mogle čuti ispovesti dece iz ratova.

Tog dana kultura je bila na ulici, dostupna svima, zahvaljujući deci i mladima koji su pokazali da je motivacija kod njih itekako prisutna, ukoliko su uz njih odrasli koji im daju krila.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Kada je sve počelo, mame misle devedesetih, bake misle osamdesetih. Nemam pojma ko je u pravu ali znam gomilu vršnjaka koji više puta dnevno pomisle kako bi bilo dobro da preko noći postanu poznati. Misle  da je sjajno biti medijska ličnost, ne razmišljajući i ne udubljujući se naročito u to na koji način se stiže do cilja.

O uticaju muzike i medija na formiranje ličnosti i stavova mladih ljudi, govorili su Marko Šelić Marčelo, pisac, reper, urednik stripova, kolumnista, povremeni analitičar, kao i njegov dugogodišnji prijatelj i kolega Davor Jevtić – Vorda, osnivač benda  Huti Ota Tre.

Može li se medijskim sadržajima pripisati najveća odgovornost za moralni sunovrat i odsustvo kritičkog promišljanja mladih i da li su male sredine pogodnije tle za loš uticaj medija, shodno manjku kvalitetnih živih sadržaja za mlade?

Da, može i da, jesu, jedinstveni su u odgovorima na oba pitanja. Mediji nemaju sluha za promovisanje mladih ukoliko to nije komercijalizovano. Glas mladih se ne čuje nigde, danas više nego ikad, mladi su postali roba na medijskom tržištu, kojom se lako manipuliše.

Ideal lakšeg života je u rijalitijima, na društvenim mrežama. ‘’Onda vi imate klinca koji uključi idj video I kaže, ja hoću ovako a ne kao moji roditelji koji rade za trista evra, hoću lepo, lako, prazno, glupo’’ Marčelo

‘’Uvek je lakše u toru terati manje stado ovaca nego veće’’, rekao je Vorda opisujući uticaj medija na mlade koji žive u manjim sredinama. Dok Marčelo ne deli to mišljenje, smatrajući da ni jedan kič trend nije potekao iz male sredine, već iz većih gradova.

Kako je lakše danas dopreti do mladih, knjigom, stripom ili muzikom, pitanje je bez odgovora, tik tok i instagram imaju primat.

Zašto je to tako, možda odgovor treba tražiti u odraslima, današnji klinci nisu oni od pre trideset godina, informisaniji su, brže misle, brže žive. Odrasli ne treba da se trude da ih prestignu već da ih slušaju, što više slušaju.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Mediji kao vladaoci, mediji kao roditelji, mediji kao prijatelji, mediji kao jedini prozor u svet… Pored osnovnih faktora koji utiču na razvoj mladih, gde pre svega spada porodica, važan faktor koji utiče na formiranje stavova, vrednosti i obrazaca ponašanja mladih predstavlja i uticaj medija. Najmanji imunitet prema medijskom sadržaju i medijskoj komunikaciji imaju mladi. Mediji u 21. veku mogu više nego ikad da nametnu i manipulišu uzorima.

Kako je moguće da mediji imaju toliki uticaj na mlade, da li je to odraz društva koje je prihvatilo kao sasvim ispravno da škole ugoste poznate tik tokere/ke, a ne mlade naučnice/ke. U nedostatku roditeljskog nadzora i često roditeljskog forsiranja rijalitija, deca lako prihvataju nekvalitetne i često nemoralne sadržaje. U tim sadržajima nema mladih koji su promovisani na afirmativan način, nema istaknutih sportista, matematičara, aktivista, humanista, volontera.

I tako dok tinejdžeri preispituju sebe i svet oko sebe, mediji su tu da im ‘’pomognu’’ da pronađu svoje mesto, izgrade svoj identitet, formiraju se kao ličnosti.

Od 2015 do danas vršena su brojna istraživanja o uticaju medija na odrastanje dece I njihovo formiranje ličnosti ( Univerzitet u Beogradu,Fakultet političkih nauka, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd…)  Velika većina njih, 78 procenata je rekla da im je bitno mišljenje vršnjaka, a da su im uzori uglavnom osobe koje se pojavljuju kao jutjuberi ili influenseri. Malo više od polovine anketiranih 53% je reklo i da je spremno da zbog popularnosti u društvu, promeni svoje mišljenje ukoliko se ono razlikuje od mišljenja većine vršnjaka sa kojima se druži.

Mediji i medijska kultura utiču na svakodnevni život, norme ponašanja i sam identitet. Na taj način mediji određuju definiciju lepote, uspešnosti i moći. Njihovom uticaju najpodložnija su deca i mladi.  Uzori mladih na globalnom nivou su influenseri, jutjuberi, instagrameri. Oni su komercijalni, prilagođeni masi. Zamislite svet u kome su uzori neki poznati pisci ili neki mladi ljudi koji menjaju svet, kvalitetni mladi ljudi koji ne mogu da dođu do izražaja.

Pre trideset i četrdeset godina bilo je in čitati knjige, Hese, Niče, Šopenhauer… čitali su se već u starijim razredima osnovne škole. Muzika je uticala na kritičko promišljanje mladih, porodica je bila stub društva.

Možda koren problema leži baš u vremenu u kojem živimo, možda je koren problema u tome što roditelji ne mogu da provode vreme sa svojom decom na način na koji su to roditelji činili nekad. Ali roditelji koji rade 12 sati dnevno da bi priuštili stan, račune, hranu i te neke osnovne potrepštine, prosto nemaju vremena da provode sa svojom decom. I tako dok jedni vrše istraživanja, drugi kritikuju na društvenim mrežama, mladi preko noći žele da postanu popularni i kao osnovnu meru uspeha cene samo materijalnu. Moralni sunovrat mladih je očigledan, uzoci su mnogobrojni ali svakako mediji zauzimaju zasluženo prvo mesto.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”