U okviru pratećeg programa 7. Festivala malih pozorišnih formi, danas je u Pozorišnom muzeju predstavljen Portret pesnika Milana Orlića – književnika, filozofa i naučnog istraživača.
Na samom početku, prisutnima se obratio Vladimir Đuričić, direktor Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilovićˮ, koji je izrazio veliko zadovoljstvo zbog današnjeg događaja.
,,Srećni smo što je danas sa nama dr Milan Orlić, jedan od malobrojnih ljudi koji čine onaj tanak, a time i dragoceniji sloj jednog društva… Čovek koji mnogo radi, iza koga je veliko delo i sa kojim želimo da uspostavimo dublju saradnju i u budućeˮ, istakao je Đuričić.
U ime domaćina, goste je pozdravio i Vlasta Mladenović, pesnik i urednik časopisa „Razvitakˮ, koji se prisetio stvaralačkih početaka pesnika Milana Orlića i velikog talenta koji je već tada bio prepoznat u pesničkim krugovima.
O poetici i odlikama Orlićeve poezije posebno nadahnuto je danas govorila Danijela Kostadinović, profesorka Filozofskog fakuteta u Nišu. Ističući da je stvaralaštvo Milana Orlića razuđeno i raznovrsno (piše pesme, poetske romane, bajke za odrasle , eseje…), prof. Kostadinović je pesnika predstavila kao sledbenika linije u književnosti koju je započeo Miloš Crnjanski i koja je punoću i zaokruženost dostigla, smatra ona, tek u Orlićevim delima. U njegovim delima, pored domaćih pisaca, možemo prepoznati uticaje i svetske literature, sresti se sa književnim junacima iz drugih književnosti.
„U Orlićevom stvaralaštvu stalna su ukrštanja od antičke do savremene književnosti, pa čitajući njegova dela, imate mogućnost ne samo da uživate u poeziji već i da proširite svoja znanja i vidike… Prava prijateljstva i prava bliskost nastaju tek u susretanjima. Književnost Milana Orlića je književnost susreta – sa drugim piscima, sa samim sobom ali i sa čitaocimaˮ, naglasila je profesorka Kostadinović.
Publika je danas mogla da čuje i neke od pesama koje je za ovu priliku odabrao i pročitao sam pesnik. Prisutnima, posebno mladima, poručio je da je važno da sačuvaju kontakt sa književnošću jer samo tako će sačuvati svoje duše.
„Estetika nije samo lepa odeća. Ona proizilazi iz vašeg duha, iz vaše duše… Živimo u vremenu koje je prebrzo pa je tako i poezija skrajnuta…Zato je važno da čitate dobre knjige, da čitate poeziju!ˮ
Pesme Milana Orlića zastupljene su u više od 20 najvažnijih domaćih i stranih izbora, antologija i leksikona. Orlićeva poezija i eseji prevedeni su na dvadesetak jezika. O njegovom stvaralaštvu napisano je stotinak tekstova u Srbiji, regionu i svetu. Predavanja je držao na univerzitetima u Pragu, Brnu, Gdanjsku, Poznanju, Vroclavu, Opolu, Krakovu, Bukureštu, Melburnu, na Sorboni, u Beogradu. Uvršćen je u Srpsku enciklopediju (2010) u redakciji SANU i Matice srpske. Izabaran je za člana Slovenske akademije umetnosti i književnosti (2023) u Varni (Bugarska). Uređivao je časopis „Književnost” i reviju za digitalnu umetnost i kulturu „Sveske-ArtTech”, kao i TransculturalStudies: AseriesinInterdisciplinaryResearch (Kalifornija). Glavni je urednik časopisa „Sveske” (dobitnika nagrade „Jeremija Živanović” za najbolji književni časopis u Srbiji za 2001. godinu).
