Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama ili Svetski dan borbe protiv droga, obeležava se 26. juna širom sveta. Obeležavanje ovog datuma, koji je 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija (Rezolucijom 42/112), ima za cilj mobilisanje pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o posledicama zloupotrebe droga i njihovo podsticanje za aktivan odnos u suzbijanju ovog značajnog društvenog problema. Tema i slogan kampanje za 2025. godinu je: „Prekinite lanac. Zaustavimo organizovani kriminal.”
Ovogodišnjom kampanjom ukazuje se na to da organizovani kriminal pokreće ilegalnu trgovinu drogom, sa razornim posledicama po ljude i zajednice širom sveta, pozivajući na ulaganje u prevenciju, uključujući pravdu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i alternativne izvore prihoda, kao temelje održive otpornosti.
U regionima obeleženim nestabilnošću, mreže organizovanog kriminala proširuju proizvodnju i krijumčarenje droga u neviđenim razmerama. U tzv. „zlatnom trouglu” jugoistočne Azije (Mijanmar/Burma, Laos Tajland), metamfetamin sada dominira u odnosu na tradicionalne droge poput opijuma i heroina, dok se naoružane grupe, takođe, bave velikim internet prevarama i finansijskim kriminalom. U Latinskoj Americi i na Karibima, rekordna proizvodnja i krijumčarenje kokaina podstiču nasilje i podrivaju državne institucije. Kako se potražnja širi, tržište kokaina brzo raste ne samo u Evropi, već i širom Afrike i Azije.
Porast sintetičkih droga, uključujući izuzetno jake opioide poput nitazena, predstavlja novi i smrtonosni izazov. Ove supstance izazivaju sve više smrtnih slučajeva usled predoziranja i dodatno opterećuju već krhke zdravstvene sisteme. Ilegalna trgovina drogom duboko je povezana sa drugim oblicima kriminala, uključujući trgovinu ljudima, nelegalnu eksploataciju ruda i uništavanje životne sredine. Zajedno, ovi povezani zločini čine začarani krug koji produbljuje siromaštvo, eksploataciju, slabost institucija i prisustvo problema zavisnosti u društvu. Zaustavljanje krijumčarenja droga zahteva dugoročnu, koordinisanu akciju kako bi se obuhvatili i ponuda i potražnja, i sprečilo da organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju postojeće slabosti.
Ključni nalazi iz Svetskog izveštaja o drogama za 2024. godinu:
Gotovo 292 miliona ljudi, odnosno 1 od 18 osoba, koristilo je drogu godine — 20% više nego pre deset godina. Nakon pandemije COVID-19 došlo je do značajnog porasta upotrebe stimulativnih droga kao što su kokain i „ekstazi“. Broj novih psihoaktivnih supstanci (NPS) na tržištu je stabilizovan, dok se pojavljuje grupa sintetičkih opioida nazvana nitazeni, koji u nekim zemljama sve više predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik (vrste NPS — supstanci koje nisu pod međunarodnom kontrolom, a koje mogu predstavljati pretnju za javno zdravlje — na globalnom tržištu ostao je prilično stabilan od 2018. godine, osim vrhunca od 618 supstanci u 2021. godini. U 2022. godini na globalnom tržištu bilo je 566 različitih NPS, od kojih je 44 te godine prvi put identifikovano). Sintetičke droge donose nove izazove za bezbednost i javno zdravlje, predstavljajući poseban izazov jer se brzo i lako proizvode, nisu vezane za određenu lokaciju i ne zahtevaju mnogo prostora ni radne snage — dovoljne su jeftine hemikalije. Njihova proizvodnja se lako prenosi i širi, čak i u zemljama sa jakim zakonima. Laboratorije za sintetičke droge otkrivene su širom sveta — od Azije i Afrike do Evrope i Severne Amerike. Tržište ketamina brzo se širi na nove geografske oblasti (u Evropskom region SZO – Velika Britanija, Rusija, Belgija, Holandija, Španija). Muškarci čine veliku većinu osoba koje koriste droge, ali žene koje koriste droge suočavaju se sa većim štetnim posledicama i većim preprekama za pristup lečenju. Iako muškarci čine znatno veći udeo u krivičnim delima povezanim sa krijumčarenjem i upotrebom droga, žene su češće uključene u sintetičke droge nego u one biljnog porekla, a kada se uključe, trpe veće posledice po zdravlje i dobrobit nego muškarci. Upotreba kanabisa među adolescentima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost u mnogim regionima, uz dodatni izazov sve raširenije upotrebe elektronskih cigareta (vejpovanja) u Severnoj Americi — u uzrastu kada upotreba droga može naneti trajnu štetu razvoju mozga.
Pojedine populacione grupe, kao što su beskućnici, nesrazmerno su pogođene upotrebom droga i štetnim obrascima njihove upotrebe; iako im je potrebna prilagođena terapija i nega, često se suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijom prilikom pristupa uslugama za lečenje od zavisnosti.
Opioidi i dalje predstavljaju najštetniju klasu droga u pogledu smrtnih slučajeva povezanih sa drogom, ali u polovini zemalja koje izveštavaju, kanabis je droga koja najčešće dovodi do poremećaja vezanih za upotrebu droga. Dugotrajan rast ponude i potražnje za kokainom donosi nasilje zemljama duž lanca snabdevanja, kao i sve veće zdravstvene posledice u zemljama krajnje destinacije, posebno u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Sintetički katinoni sve više dominiraju zajedničkim tržištem droga u Istočnoj Evropi, Centralnoj Aziji i Transkavkaziji, dok je metadon počeo da igra značajniju ulogu u Ukrajini. Oko 1 od 11 osoba sa poremećajima vezanim za upotrebu droga na globalnom nivou se leči, uz velike razlike između regiona i polova.
Posmatranje upotrebe droga kroz prizmu prava na zdravlje podrazumeva odgovornost da se obezbede usluge, izbegne diskriminacija i omogući učešće u donošenju odluka o zdravlju, ne samo za osobe koje koriste droge, već i za one koje su pogođene njihovom upotrebom. Upotreba droga ili posedovanje za ličnu upotrebu predstavlja vrstu krivičnog dela u vezi sa drogom sa najvišim udelom osoba koje su uhapšene, gonjene i osuđene na globalnom nivou. Sve veći broj zemalja uvodi promene u politikama koje omogućavaju različite nivoe regulisanog pristupa kanabisu za nemedicinsku upotrebu.
Rastući komercijalni interesi i popularni pokreti stvaraju povoljan ambijent koji podržava pristup neregulisanoj, „kvazi-terapijskoj“ nemedicinskoj upotrebi halucinogena, što može ugroziti javno zdravlje i povećati štetu. U tzv. “zlatnom trouglu”, isprepletanost narko-ekonomije, drugih ilegalnih aktivnosti (krijumčarenje divljih životinja, nelegalna eksploatacija prirodnih resursa poput rudarstva i seče šuma, finansijske prevare, trgovina ljudima) i oružanih sukoba dodatno pogoršava ljudsku nesigurnost, destabilizuje lokalne zajednice i negativno utiče na već krhke ekosisteme.
Ključni nalazi Evropskog istraživanja o upotrebi alkohola i droga među decom školskog uzrasta (ESPAD) za 2024. godinu:
ESPAD istraživanje, koje je sprovedeno među 113.882 učenika starosti 15-16 godina, u 37 evropskih zemalja 2024. godine, obeležava 30 godina praćenja rizičnih ponašanja adolescenata širom Evrope, sa 37 zemalja učesnica. Kanabis je i dalje najčešće korišćena ilegalna droga među mladima, iako je učestalost korišćenja tokom života opala na najniži nivo od 1995. godine. Dok je upotreba generalno češća među dečacima, razlike između polova se smanjuju, sa nekim izuzecima gde je kod devojčica upotreba češća u poređenju sa dečacima. Rano započinjanje i visoko rizična upotreba i dalje zabrinjavaju, iako je ukupna trenutna upotreba (definisana kao upotreba u poslednjih 30 dana) smanjena i sada je 5%, što odražava dugoročni trend smanjenja učestalosti. Percipirana dostupnost varira, ali kanabis ostaje najlakše dostupna nedozvoljena psihoaktivna supstanca među učenicima.
Učestalost upotrebe drugih ilegalnih droga smanjena je među učenicima u okviru ESPAD istraživanja, pri čemu su se razlike između polova smanjile, iako dečaci i dalje generalno prijavljuju veću učestalost upotrebe i percipiranu dostupnost. U međuvremenu, učestalost upotrebe inhalanata je u porastu među devojčicama, dok se takođe beleži porast nemedicinske upotrebe farmaceutskih proizvoda.
PORUKA ZJZ „TIMOK“ ZAJEČAR
„Prekinite lanac: Zaustavimo organizovani kriminal“
Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, u Srbiji je ikad u životu kanabis koristilo 6,2% mladih uzrasta 13-15 godina (7,3% mladića i 5,3% devojaka), dok je druge vrste nelegalnih droga osim kanabisa koristilo 3,2% mladih (7,3% mladića i 5,3% devojaka). Trankvilizere ili sedative je u toku života koristilo 8,5% mladih uzrasta 13-15 godina (5,4% mladića i 11,1% devojaka) u Srbiji.
Suočeni sa rastućim izazovima u oblasti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i posledicama nezakonite trgovine drogama po zdravlje pojedinaca, bezbednost zajednice i stabilnost društva u celini, Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar ukazuje na hitnu potrebu za sveobuhvatnim i održivim pristupom problemu zloupotrebe droga.
Neophodno je unapređivati saradnju svih relevantnih sektora – zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, pravosuđa, policije i civilnog društva – kako bi se sprovele efikasne mere prevencije, ranog otkrivanja, lečenja i rehabilitacije. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti ranjivim grupama, naročito deci i mladima, kao i eliminisanju stigme i diskriminacije koja prati osobe koje koriste droge.
Ovogodišnji slogan „Prekinite lanac: Zaustavimo organizovani kriminal“ podseća da se problem zloupotrebe droga ne može posmatrati izolovano – on je duboko povezan sa drugim oblicima kriminala, nasilja i društvene nestabilnosti. Samo ulaganjem u prevenciju, jačanjem sistema podrške i izgradnjom društva jednakih mogućnosti, možemo stvoriti otporne zajednice i smanjiti uticaj narko-trgovine.
Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar apeluje da se svi aktivno uključimo u promociju zdravih stilova života, izgradnju kulture nulte tolerancije prema drogama i podršku onima koji se bore sa zavisnošću. Samo zajedničkim snagama možemo prekinuti lanac zavisnosti i organizovanog kriminala.
Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar
Odsek za promociju zdravlja
