Premijera celovečernjeg dokumentarno animiranog filma Romulijana i Magura, arheološke riznice iščezlog Carstva Feliks Romulijana

Premijera celovečernjeg dokumentarno animiranog filma Romulijana i Magura, arheološke riznice iščezlog Carstva Feliks Romulijana, četvrtak, 8. oktobar u 18 sati

Celovečernji dokumentarno animirani film Romulijana i Magura, arheološke riznice iščezlog Carstva sniman je u Romulijani skoro tri godine, u različitim klimatskim uslovima i godišnjim dobima. Atmosfera, vizure i pejzaži kojima su palata Felidž Romuliana i sveti breg Magura čvrsto obgrljeni, prikazani su novim tehnologijama na spektakularan i do sada neviđen način koji navodi gledaoca da neizostavno poseti ta magična mesta od izvanrednog kulturno-
istorijskog značaja.
Film obiluje minuciozno prikupljenom i obrađenom arhivskom građom i retko viđenom ili nepoznatom foto-dokumentacijom koja prati sve etape istraživanja. Bogato je ilustrovan ostacima arhitekture, raskošnom arhitektonskom plastikom, skulpturama, mozaicima i dragocenim predmetima koji se čuvaju u Narodnom muzeju u Zaječaru, čime detaljno
kontekstualizuje istorijske periode koje obrađuje – bez suvišnih stručnih detalja koji bi opteređivali naraciju.
Poseban autorski rukopis filma utemeljen je na visoko stilizovanom postupku ilustracije dobijene kolažiranjem i animacijom poznatih slikara i crtača, posebno velikog Lorensa Alme Tademe, koji je slavu stekao na žanr scenama iz antičkog Rima. Tako je dobijen vizuelni efekat koji nas lagano uvodi u svet mašte, sličan onom koji dete doživljava listajući pred spavanje neku bogato ilustrovanu slikovnicu. Postupak evocira i predloške pohranjene u kolektivnoj
svesti, memorisane iz filmskih spektakala i TV serija o antičkom Rimu. Nije mu strana čak ni estetika minijaturnih figurica iz popularnih analognih društvenih igara, prerušena Pikabijinim ili kubističkim izražajnim sredstvima. Ovaj, hrabar, autentičan i skoro drzak postupak svođenja na estetiku stripa pogoduje i oku i naraciji. Gotovo da se ne prepoznaju prelazi između dokumentarnih i animiranih scena, kao i sećanja učesnika ovog grandioznog
arheološkog poduhvata. Sve je nekako onirično, prožeto jedno drugim, brzog ritma i u sporom tempu, a celina skoro da uljulja gledaoca koji prati bez napora za ovaj žanr prilično dug film.
Kad magija prođe, posle filma,u trajnom sećanu ostaje dugi trag prijatnih asocijacija i celovito, ali ne i nametnuto znanje o temi, vremenu, ličnostima i događajima. Na neki način, film podseća na arheologa koji sklapa pomešane i nepotpune fragmente neke antičke vaze. Njegovi dokumentarni delovi su kao fragmenti posude kojima arheolog raspolaže, a animirane sekvence predstavljaju ono što se u postupku rekonstrukcije mora zamisliti, domaštati i
nadomestiti.

U ovom filmu, nadahnuti velikom erudicijom, učestvuju prof. dr Miroslava Mirković (+), istoričar; prof. dr Milka Čanak Medić, poznati stručnjak za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika; dr Miroslav Lazić, najbliži saradnik prof. dr Dragoslava Srejovića; dr. Maja Živić, arheolog i direktor Narodnog muzeja u Zaječaru; prof. dr Miroslav Vujović, specijalista za rimsku vojsku i naoružanje i prof. dr Olga Špehar, istoričar umetnosti. Tu su i veterani – radnici koji su učestvovali u iskopavanjima.

Trajanje filma: 94 minuta
Žanr: dokumentarno-animirani
Produkcija: revision* media lab, Narodni muzej “Zaječar”, Arheološka zbirka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za urbani razvoj u Beogradu.

Autorska ekipa:
• Narator: Žarko Obračević
• Scenario: dr Miroslav Lazić
• Stručni konsultant: dr Maja Živić
• Reditelj: Milan Peca Nikolić
• Producenti: Milan Peca Nikolić, Snežana Vujović, Nenad Veličković, Rade Milić
• Kamera: Luka Nikolić
• Ilustracija, grafika i specijalni efekti: Miroslav Lazić, Snežana Vujović, Milan
Peca Nikolić
• 3D maketa: Vitomir Jevremović i saradnici
• Kolor: Aja Aramija
• Originalna muzika: Veljko Milinković
• Na kavalu svira: Miloš Jakovljević
• Sinhronizacija i obrada zvuka: Peca Antonović, Pavle Petrović, Sava Nikolić, Veljko
Milinković
• Arhiva: Vladimir Popović, Miodrag Sladić, Miroslav Lazić, Narodni muzej “Zaječar”
• Pomoćnik reditelja: Radomir Vranjković

Prethodni članci