U noći između 26. i 27. oktobra 2024. očekuje nas pomeranje sata, odnosno prelazimo na zimsko računanje vremena, pa će se kazaljke sa tri sata pomeriti na dva sata ujutru.
Pomeranje sata, poznato još i kao letnje i zimsko računanje vremena, uvedeno je iz jednog razloga – uštede energije. Naime, tokom letnjih meseci sat se pomera unapred, dok se tokom zimskih meseci vraća unazad. Na taj način smanjila bi se potrošnja energije, jer ljudi imaju više sati dnevne svetlosti i to u periodima kada su aktivni. Međutim, ova metoda više nije toliko efikasna, ali mnoge zemlje širom sveta i dalje zadržavaju ovaj sistem.
Zimsko pomeranje sata, koje podrazumeva vraćanje satova sa tri na dva sata ujutru, očekuje nas u noći između 26. i 27. oktobra. Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru, dok letnje računanje počinje u poslednjoj nedelji marta i tada se vreme pomera jedan sat unapred.
Iako se praksa pomeranja sata primenjuje u mnogim zemljama, stručnjaci kažu da to može negativno da se odrazi na zdravlje. Činjenica da ćemo po zimskom računanju vremena spavati sat vremena duže, mnoge obraduje, ali ipak treba napomenuti da su neke studije pokazale da ove promene mogu da utiči na fizičko i mentalno zdravlje. Iako se o pomeranju sata diskutuje svake godine, malo ko zna kako je uopšte širom sveta došlo do ideje da postoji letnje i zimsko računanje vremena. Džordž Vernon Hadson, astronom i entomolog sa Novog Zelanda, krajem 19. veka predložio je da se tokom proleća i jeseni menja vreme, kako bi se što više iskoristila dnevna svetlost.
Početkom 20. veka sličnu inicijativnu pokreće i Vilijam Vilet, britanski građevinar, koji je bio nezadovoljan činjenicom da ljudi ne mogu dovoljno da uživaju jutarnjoj svetlosti. Ipak, ni Džordžov, ali ni Vilijamov predlog nisu urodili plodom. Tokom Prvog svetskog rata Nemačka je donela odluku da primenjuje pomeranje sata u nameri da štedi energiju. Nakon toga pomeranje sata počelo je da se primenjuje i u drugim žemljama širom sveta, a među njima našla se Amerika. Ipak, SAD tokom Drugog svetskog rata uvodi „ratno vreme“ koje je važilo tokom cele godine i primenjivalo se širom zemlje. Ono što je posebno zanimljivo jeste da u Sjedinjenim Američkim Državama danas samo Havaji i Arizona ne pomeraju vreme, dok se u ostalim zemljama primenjuje letnje računanje vremena. Ista je situacijala i u Evropi, većem delu Kanade i delu Australije, koje funkcionišu po istom principu, dok Azija i Rusija ne pomeraju sat.
Pomeranjem sata se ne produžava vreme trajanja dnevnog svetla, već se na taj način dnevno svetlo bolje iskorištava. Tako tokom zimskom računanja vremena pomeranjem sata unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji, dok se suprotna stvar dešava u proleće.
