Festivalska publika, četvrte večeri, videla je komad “Gola u kavezu” Olje Runjič, koji je režirao Ivan Leo Lemo. Sjajan komad koji kroz tri lika, kako kažu I sami autori, “progovara o univerzalnim problemima današnjeg društva, međuljudskim odnosima, muško-ženskim odnosima, izostanku komunikacije, prijateljstvu i usamljenosti. Una je konceptualna umetnica neprepoznata od kritike i bez razumevanja publike, Nina je trudna u trenutku kada saznaje da je muž vara, a Tanja je uspešna i moćna poslovna žena.” Kroz te likove spisateljica Olja Runjić se bavi “majčinstvom u savremenom društvu, a kavez iz naslova zapravo je strah od majčinstva u vremenu i kulturi u kojoj je tradicionalna porodica dovedena u pitanje.” U briljantnoj podeli tri sjajna glumačka ostvarenja Ecija Ojdanić, Barbara Nola i Ana Begić, po oceni stručnog žirija “Zoranov brk” pripao je ovoj potonjoj.
“Ova predstva je prva predstava kazališta “Moruzgva” I jako nam je drago da sam dobila ovaj brk, da ste nas prepoznali, pozvali na ovaj festival I da ste nas tako ljepo primili”, rekla je Ana Begić. “Ova predstava je uvek aktualna. Za ovih osam godina, koliko je igramo, ništa se nije promijenilo u tom problem žena u jednom društvu”
Problem ženskih sloboda I tolerancije je univerzalan, čini mi se da je neki novi val konzervativizma zavladao, čak I u sredinama gde se to ne očekuje”, smatra Barbara Nola, jedna od aktera ove price
“Ova predstava živi već osam godina jer je publika traži ali ona govori o nekom postfeminizmu o onom što smo mi žene same sebi nametnule”, kaže Ecija Ojdanić. “Komad ima I društveno aktuelnu priču ali ima I nešto intimno I to je njena ljepota”.
Nakon Tetara “Moruzgva” I sjajne price, koju su nam ispričali gosti iz Zagreba kroz predstavu “Gola u kavezu”, publika je gledala od 22 sata i prvu reprizu komada “Made in Zaječar” po tekstu I u režiji Miroljuba Rikija Nedovića. U okviru pratećeg programa, tačno u podne, održana je projekcija dokumentarnog filma o Zoranu Radmiloviću, nakon čega je predstavljen I roman o velikom glumcu, autora Dušana Stojanovića.
“Prva ideja je bila da napišem monodrau, a tek kasnije sam to pretvorio u knjigu jer taj materijal, koji sam imao, nije mogao stati u formu monodrame”, kaže Dušan Stojanović autor filma i romana. “Prvi susret sa Zoranom bio je preko VHS trake sa snimkom Radovana trećeg, koga je moj brat Nikola imitirao. Odatle je krenula ta moja ljubav prema Zoranu I tako se sve zavrtelo. Onda sam počeo da otkrivam Zorana kroz Atelje 212 i kroz bife pa sam počeo da zapisujem neke prve pasaže. Od te prve ideje, preko razgovora sa čika Perom Kraljem, Petrom Božovićem, Aljošom Vučkovićem, sa ljudima koji su sarađivali sa njim, pokušao sam da saznam ko je on zapravo bio. Posle dve knjige Ane Radmilović “Zalažem se za laž” I “Kad je svet imao brkove” hteo sam nešto još vise da pronađem o Zoranu. Tako sam došao u taj svet, on me povukao sebi I počeo sam da pišem u prvom licu, stvarajući taj lik, verujući da je to najbolji način da se Zoran pokaže”.
Dani “Zorana Radmilovića” su na svojoj polovini. Na programu petog festivalskog dana je komad Branislava Nušića “Sumnjivo lice” u režiji Andraša Urbana, a u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda. U podne, Državni lutkarski teatar iz Vidina izvešće predstavu “Čedo”, po tekstu, scenografiji i režiji Magdalene Miteve.
