Istorijski arhiv „Timočka krajina“ Zaječar organizovao je 13. Naučno-stručni skup „Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“.
Ove godine na Naučno-stručnom skupu „Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“ u Zaječaru predstavljena su 24 rada, a prisustvovalo je preko 30 učesnika.
Naučni skup u Istorijskom arhivu „Timočka Krajina“ u Zaječaru otvorio je Vladimir Videnović, zamenik gradonačelnika Zaječara.
„Puno dodirnih tačaka postoje u medicini, farmaciji i veterini, počevši od nekih bolesti, pa preko imunizacije i dan danas kada nešto radimo, vratimo se u taj istorijski period koji može puno da nam pomogne. Gledajući ove radove mislim da su iz godine u godinu radovi sve obuhvatniji i širi. Očekujem da će ovaj skup sledeće godine imati i više učesnika. Grad Zaječar će nastojati da podržava ovakve događaje i u narednom periodu“, istakao je Videnović.
Dr Petar Paunović iz „Rajačke škole zdravlja“ jedan je od organizatora ovog skupa.
„Ono što je interesantno jeste da se istovremeno održava i 13. Kongres istoričara medicine Srbije. Ono što bih želeo da naglasim je da su svi zavodi za javno zdravlje formirani u Srbiji 1953. godine i iduće godine biće 70 godina osnivanja zdravstvenih zavoda i dobro bi bilo kada bi se sledeća godina proglasila ‘Godinom preventivne medicine’ gde bismo izvukli iz prošlosti šta su sve zavodi radili“, kazao je dr Paunović.
Istorija zdravstvene kulture oduvek je bila važan segment istorijske nauke i značajan broj istraživača se bavio ovim pitanjem. Nekada je aktuelnost ove problematike bila veća, nekada je opadala, ali svakako da je u sadašnjem vremenu doživela punu aktuelizaciju. Jasno je da je razlog za to što čovečanstvo danas živi u vremenu pandemije COVID-19 koja utiče na sve segmente života pojedinca i društva a njen uticaj je globalan. Te činjenice utiču na važnost i aktuelnost izložbe „Epidemije u Srbiji tokom XIX veka” koju organizuje Istorijski arhiv Kraljevo, a čiji je autor Vesna Milojević. Izložba je predstavljena ovom prilikom i u Istorijskom arhivu „Timočka Krajina“ u Zaječaru.
„Aktuelna tema s obzirom da su u pitanju epidemije i ovo što se desilo sa koronom nekako je nas istoričare vratilo u taj deo istorije zdravstvene kulture koja nije dovoljno istražena. Izložba je urađena na osnovu arhivske građe Državnog arhiva Srbije, a govori o periodu 19. veka koji nije baš istražen i epidemijama tokom 19. veka, kao što su epidemije kolere, velikih boginja i najstrašnija epidemija kuge“, rekla je Milojević.
Ovogodišnji naučni skup ima međunarodni karakter, s obzirom da pored radova iz Srbije, predstavljeni su radovi i iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bugarske, poručio je Velibor Todorov, direktor Istorijskog arhiva „Timočka Krajina“ Zaječar.
„Istorijski arhiv od onoga što započne ne odustaje, tako da je ovaj skup postao tradicionalan. Na skupu nije bilo reči samo o lokalnoj nacionalnoj istoriji medicine, već ovaj skup prerasta u međunarodni. Imamo radove iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bugarske. Ovo je značajna oblast i ima puno arhivske građe koja govori od 18. veka pa do danas o ovome. Tri teme su ove godine na skupu, imamo 24 rada i preko 30 učesnika. Imamo promociju zbornika od prošle godine, iako taj skup nije mogao biti održan i u tom zborniku imamo preko 40 radova. Ti radovi su ustvari i najbitniji za buduća pokolenja. Srećni smo i zadovoljni što i u ovim vremenima uspemo da organizujemo ovakve skupove. Pokrećemo 15. decembra novi naučni skup ‘Istorija parlamentarne demokratije u Srbiji’, a to radimo sa Filozofskim fakultetom – katedre za istoriju u Beogradu, Filozofskim fakultetom u Nišu, Pravnim fakultetom u Beogradu i Arhivom Srbije i Fakultetom političkih nauka u Beogradu“, rekao je Todorov.
Todorov je dodao da će ove godine najava novog skupa biti u decembru, a već naredne godine maja meseca studenti sa ovih fakulteta doći će na radionicu koja će nositi naziv „Nikola Pašić“.
