U Istorijskom arhivu „Timočka Krajina” u Zaječaru danas je otvorena izložba Arhiva Bosne i Hercegovine pod naslovom „Sarajevski atentat – istorijski kontekst u svjetlu dokumenata Arhiva Bosne i Hercegovine”, autora mr Danijele Mrde – direktorke Arhiva BiH i koautora Siniše Domazeta i Sandre Biletić. Ovom prilikom mr Danijela Mrda i direktor istorijskog arhiva ,,Timočka krajina’’ Zaječar, Velibor Todorov, potpisali su smernice o naučnoj i kulturnoj sradnji između dve ustanove. Javnosti je takođe predstavljen i Zbornik arhivskih dokumenata ,,Sarajevski atentat, povratak dokumentima’’.
Potpisivanje smernica o naučnoj i kulturnoj saradnji između dva arhiva između ostalog uključuje aktivnosti po zajedničkoj realizaciji projekata, razmeni ideja i iskustava u cilju unapređenja stručnog rada, organizaciji zajedničkih programa i aktivnosti, rada na izdavačkoj delatnosti i njenoj promociji. U ime buduće saradnje na zajedničkom ostvarenju ciljeva arhivske struke juče su potpisane smernice o saradnji.
„Osnovni cilj ove izložbe jeste da se prikaže vrhunska arhivska građa koju poseduje Arhiv BiH a tiče se početka Prvog svetskog rata, onog najznačajnijeg događaja za koji su mnogi istoričari u prošlosti rekli da je bio i okidač za početak Prvog svetskog rata, a to je atentat u Sarajevu. Negde smo shvatili da zadnjih godina zbog različitih interpretacija i istorijskog revizionizma postoji jedna nasušna potreba da se na svetlost dana ponovo donesu dokuneti Arhiva BiH da na njima počiva ona dokumentarna istina o događanjima, nekoliko dana pre samog atentata u Sarajevu, dan atentata i sve ono što je usledilo u Sarajevu nakon samog atentata. Arhivska građa je vrhunska. Mi smo kroz naše dokumente prikazali sam proces suđenja, optužnicu, presudu u originalu, ali smo obogatili ovu izložbu i sa dva dokumenta iz Državnog Arhiva Srbije koja su nam kolege ustupile, a to su dojave o pripremi atentata koje su blagovremeno stigle u Austriju a koje su izingronisane. To daje jedan novi i koncept i osvrt na Sarajevski atentat i sam događaj koji je kako kažu istoričari i bio negde okidač za Prvi svetski rat. Danas vidimo da neke nove generacije uče o mladobosancima kao terorističkoj organizaciji. Zato smo mi imali potrebu da na svetlost dana donesemo ja bi rekla ovu jednu borbu za ljudska prava i slobode. Ovo je i prilika da započnemo i saradnju sa Arhivom i kolegama u Zaječaru.“ – kazala je mr Danijela Mrda.
Direktor zaječarskog Arhiva Velibor Todorov je sa zadovoljstvom istakao da se počinje sa jednom novom saradnjom.
„Spremamo izložbu o učešću Timočke divizije u oslobođenju Sarajeva koje se desilo novembra 1918. godine. Mi ćemo do novembra ove godine spremiti tu izložbu pa ćemo sa njom gostovati u Arhivu BiH i to je izuzetna čast za jedan regionalni arhiv. Uspostavili smo saradnju i između službi i razmenjena su iskustva. Ta praksa je vrlo bitna kako bi se sama delatnost još više obogatila i oplemenila. Mi nameravamo da organizujemo i jedno studijsko putovanje u aprilu koje će podrazumevati i posetu Sarajevu. Ovakvi sporazumi su jedan zamajac za mnoga dešavanja između arhiva i to može da doprinese boljem kvalitetu rada i jednog i drugog arhiva.“ – istakao je Todorov.
Prisutnima se obratio i prof. dr Drago Mastilović – direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Mastilović je govorio o knjizi dr Miroslava Perišića – direktora Državnog Arhiva Srbije. Istakavši da je ova knjiga nešto najdragocenije što se pojavilo u istoriografiji u naučnom smislu posle onih čuvenih knjiga Vladimira Dedijera ’Sarajevo 1914. godine’ kao i da njenim nastankom, baca potpuno novo svetlo na Sarajevski atentat.
Ova izložba je prikazana po njenom osnivanju u Istočnom Sarajevu, potom u Bajinoj Bašti, Vranju, sada u Zaječaru, a u aprilu će biti organizovana i u Nišu.
