U doba kada je tehnologija neizostavan deo naših života, i kada su internet i društvene mreže postali glavni kanali komunikacije, suočavamo se sa novim oblicima nasilja koji se dešavaju u digitalnom prostoru. Miljan Jeremić, profesor knjaževačke gimnazije ističe da je veoma važno prepoznati na vreme digitalno nasilje, ali ga i razlikovati od drugih oblika komunikacije.
“Što se tiče digitalnog nasilja koje je nažalost u 21. veku postalo aktuelno i to je jedna od aktulenih tema u drušvu, pogotovo među mladima, digitalno nasilje ipak okružuje ovu decu. Možda za njih nekada svesno, a možda i nesvesno, ali to je nešto što zakon karakteriše u nekom svom obliku i može se reći da postoji. Kako može da se okarakteriše digitalno nasilje? Deca danas imaju mobilne telefone, tablete, računare pre svega, šalju između sebe te različite digitalne sadržaje, slike, video i zvučne fajlove, tako da neki od tih sadržaja mogu da budu i neprimerini njihovom uzrastu, neki od tih sadržaja mogu da budu neprimereni za samu osobu odnosno samo dete kome se šalje i to izaziva neku nelagodnost. To nisu samo u pitanju neke slike ili snimci koji da kažem deklarišu tu neku osobu kojoj može snimak da se prosledi ili da se kaže ja ću snimak da distribuiram na svim ovim društvenim mrežama kakve deca danas koristi i to sigurno više nije ni Fejsbuk, ni Tviter nekadašnji, odnosno X, to su sada društvene mreže tipa Tik Tok, Snepčet, Instagram, koji je među mladima jako popularan. Što se samog delovanja tiče, tu treba reći da recimo konkretno pri školama postoje ti neki timovi za bezbednost učenika od nasilja, tako da od momenta kada se neki slučaj prijavi psihologu škole ili razrednom starešini u školi, tim je u obavezi da se sastane što pre i da na osnovu nekih činjenica razmotri šta se i kako desilo i kako detetu pomoći i kako sve to stopirati da bi se iz navedene situcije što bezbolnije izašlo.’’
Vaspitni zadatak škole je pomoć za odnos sa drugima, kolegama, učiteljima, a obrazovni zadatak je da podučava o načinu korišćenja savremenih medija i tehnologija za opšte dobro. Stoga, škola i njeni zaposleni imaju izrazito važnu ulogu u prevenciji zloupotrebe interneta, mobilnog, ali i u situacijama rešavanja aktuelnih problema elektronskog nasilja i zlostavljanja, dodaje Jeremić.
,,Naš tim za bezbednost broji više članova, to je šest članova tima, zajedno sa psihologom škole koji obično bude i koordinator i na osnovu prijave koja stigne do bilo kog profesora u školi koji ima neka saznanja, tim je tu da vidi kako tom detetu da se pomogne da to prevaziđe. Naravno ne reaguju sva deca isto, na bilo koji vid nasilja, pogotovo evo kažem u 21. veku to je nažalost aktuelno. Neko se povuče u sebe, neko možda postaje agresivniji, neko nezainteresovaniji, ali kažem sve su to neke stvari koje mogu da ostave posledice na same učenike. Obično tim za bezbednost donese takve odluke da se kroz savetodavni rad i sa psihologom škole i sa profesorima na nekim časovima da se kroz priču i jedno vaspitno delovanje dođe do nekih rezutata da dete može da se vrati u neki normalan tok života i da može da nastavi da uči školu, odnosno da prati nastavu.“
Digitalno nasilje je ozbiljan problem koji zahteva našu pažnju i zajednički napor kako bismo stvorili sigurnije okruženje za sve korisnike interneta. Stoga i postoje organizacije i stručnjaci koji mogu pomoći ukoliko se neko suočava sa ovim problemom. Važno je i da svi budemo svesni, edukovani i solidarni kako bismo mogli da zaštitimo druge, ali i sebe od negativnih posledica digitalnog nasilja.
Ovaj medijski sadržaj je finansiran od strane Opštine Knjaževac stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavova organa koji je dodelio sredstva.
