Za pravoslavne hrišćane danas je Veliki petak, dan Hristovog stradanja i najtužniji dan u hrišćanstvu, kada je Isus Hristos umro i raspet na krstu na Golgoti. Zbog toga se veruje da na današnji dan ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.
Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade“. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Na Veliki petak se posti, ne peva se, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom. Mnoge žene boje vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se, ne mesi se ni hleb tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.
