Srpska pravoslavna crkva danas slavi zimski Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Ovaj praznik slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru je obeležen crnim slovom. Posle liturgije, na ovaj dan u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.
Uoči praznika krst se stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a u suprotnom, biće oskudna i bolešljiva. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti. Prema verovanju, večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, nebo se otvara i Bog se javlja ljudima i uz molitvu treba izgovoriti želju.
