Četrnaestog januara obeležavamo Vasiljevdan (Mali Božić) i Srpsku Novu godinu.
Kada je 1. januar uzet za početak nove godine, tada je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina. Ovaj dan obiluje živopisnim obredima i radnjama. U našem narodu Sveti Vasilije je relativno manje poznat, ali ima porodica koje su ga preuzele za svog sveca i slave ga kao Krsnu slavu. U krajevima gde živi srpski narod uglavnom se slavi kao Srpska Nova godina.
Na ovaj dan, u rano jutro, svaka porodica prinosi žrtvu Svetom Vasiliju, obično gusku, naročito spremanu za to. Ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. U mnogim krajevima spaljuju se ostaci badnjaka, ponegde mesi poseban obredni hleb, vasilica, u spomen Svetom Vasiliju Velikom. Danas bi trebalo izbegavati svađe da se ne bi svađali cele godine.
