Danas slavimo Vaznesenje Gospodnje u narodu poznat kao Spasovdan

Zoran Nikolic

Srpska Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje Spasovdan.
Srbi širom sveta obeležavaju ovaj praznik a mnogi i zavetuju. Spasovdan se uvek obeležava u četvrtak, 40 dana nakon Vaskrsa a deset dana pre Svete Trojice duhova, te spada u pokretne praznike.
Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos, četrdeseti dan posle vaskrsenja, poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici Apostola i uzneo (vazneo) na nebo i “seo s desne strane Boga”. Spasovdan se smatra velikim praznikom te se ne valja nikakav posao raditi te se veruje da može da spasi porodicu i decu od bolesti i nevolje.
Ovo verovanje datira još iz doba Cara Dušana. Na Spasovdan se Isus javio poslednji put svojim učenicima i tada im rekao da idu po svetu i propovedaju Jevanđelje i ko se bude krstio i poverovao da će biti spasen.
Narodni običaji i verovanja na Spasovdan
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise – osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo je spasavalo useve od grada. Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.
Na Spasovdan se u Srbiji pre jutra porani i osveštaju se zapisi a narod ih daruje raznim poklonima. Bogati su spremali bogate trpeze i zvali goste a siromašni su uglavnom bili kod crkve. Na Spasovdan ne valja se ništa raditi niti spavati.

Prethodni članci