Zaječarska publika, druge večeri festivala Dani „Zorana Radmilovića, koji se ove godine održavaju po 26. put, imala je priliku da uživa u sjajnom komadu Narodnog pozorišta iz Niša. Nišlije su se ovaj put predstavili Gogoljevim komadom „Mrtve duše“ u adaptaciji, režiji i po scenografskim instrukcijama Ane Đorđević. U sjajnog glumačkoj podeli, svi glumci skoro igraju po dva lika, pa i tri, po oceni žirija Zoranov brk pripao je, reklo bi se više nego zasluženo, Dušanu Matejiću za tumačenje uloge Čičkova.
„Za mene ova nagrada znači mnogo i mnogo sam srećan što sam je dobio. Zoran Radmilović je moj omiljeni glumac. Pored svog profesora Vladimira Jeftovića ja sam o glumi najviše naučio gledajući Zorana Radmilovića i Batu Stojkovića. Prvi put sam u Zaječaru, ovo je njegov grad i meni to mnogo znači. Mnogo volim ovu ulogu i ovu predstavu i drago mi je da sam baš za ovu ulogu dobio Zoranov brk“, rekao je na pres konferenciji nepsoredno posle predstave večerašnji laureat, glumac Dušan Matejić.
O radu na predstavi Matejić kaže: „Ana Đorđević nas je jako lepo vodila celu predstavu, na čemu sam joj apsolutno zahvalan. Bilo je divno raditi na tome. Meni je bilo divno jer nikad u životu nisam radio lik, koji laže. Sve vreme laže. Ja sam uvek radio tako neke iskrene, i kada je drama i kada je komedija u pitanju. Ovo je lik, koji ima više slojeva tako da mi je bilo uzbudljivo da to radim. Volim kad je maštovito i kad je razigrano, kad se sa partnerima igraš na sceni. Imamo nekoliko mesta u predstavi, koji su poprilično različiti i ostavlja prostor za improvizaciju tako da ima neke veze i sa Radovanom 3.“ Kako i sami autori ovog komada kažu ovo je „groteskna priča o Čičikovu, državnom činovniku koji je otkrio nov način da se obogati, trgujući dotad nepoznatom robom – mrtvim dušama, odiše teškim, gorkim humorom i na neverovatan način korespondira sa vremenom današnjim: ne samo kao kritika glomazne birokratske države u kojoj ljudi postoje samo kao brojke nego i kao kritika raspomamljene materijalističke kulture, u kojoj je jedino merilo vrednosti novac, a čovek u stalnoj jurnjavi za statusom gubi sopstveni identitet i sam se pretvarajući u robu. Smejući se dogodovštinama Čičikovljevim, njegovoj drskosti, pa i dovitljivosti u bezobzirnosti, publika neće moći a da se ne upita ono što se pitaju i likovi naše predstave – kolika je danas stvarna cena duša? Mrtvih ili živih – skoro da je svejedno.” Rediteljka Ana Đorđević kaže da „čovek materijalističke kulture o kojoj piše Gogolj, a koja je i kultura današnjice, duboko veruje da postaje neranjiv i besmrtan kroz sticanje novca. Likovi „Mrtvih duša“, na čelu sa Čičikovim, usmereno i napeto teže svom izvoru neranjivosti – kopejki, stalnom, neprekidnom dotoku kopejke, eliksira besmrtnosti. Oni za drugi izvor života i ne znaju, jer im nije ni dato da drugo upoznaju, jer su od malena učeni da je imanje isto što i identitet. Ti čudnovati, zagonetni, groteskni i tužni Gogoljevi ljudi žive pod stalnim terorom ambicije, uklješteni između tragedije i komedije, odnosno pod vlašću strasti koja im radi o glavi, a koja je ujedno njihovo jedino životno gorivo.” Inače pravu privilegiju da pozorište igra samo za jednog gledaoca imali su danas svi oni koji su došli da pogledaju jedan od pratećih programa 26. Dana “Zorana Radmilovića” u Zaječaru. Po rečima Todora Vodeničarova, producent francuskog tetra “Theatre de la Massue” iz Nice koncept predstave “ Meridijan” je specifičan, budući da se radi o lutkarskoj predstavi za jednog gledaoca, pa publika ulazi na predstavu jedan po jedan u trajanju od svega nekoliko minuta. “Predstava se igra duže od deset godina širom sveta, a dosadašnje iskustvo je da ima veliki efekat na gledaoce, koji nakon komada, koji je igran samo za njih, izlaze sa svojim, jedinstvenim utiskom”, kaže Vodeničarov. Predstava “Meridijan” će biti igrana I naredna dva dana, 30. i 31. oktobra, odnopsno u ponedeljak I utorak od 12 sati u Pozorištu Timočke krajine “Zoran Radmilović”. Danas je na programu “Sabirni centar” Dušana Kovačevića, koji je rađen u koprodukciji Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke I Pozorišta iz Prijedora.
