U okviru pratećeg programa Zoranovih dana, u Centru za kulturu u Kotlujevcu sinoć je prikazan dokumentarni film o glumcu Desimiru Desku Stanojeviću pod nazivom “Život je mjuzikl”. O velikom glumcu potom su govorili njegovi prijatelji i poštovaoci. Producent filma Oliver Paunović je istakao da je Desko bio njegov prijatelj koga je mnogo voleo i poštovao. “Prijateljstvo je bilo toliko veliko da je Desko govorio kako sam mu ja kao sin, tako da mi je mnogo drago što sam uradio ovaj film o njemu jer je on zaslužio jednu ovakvu priču. Ovaj film je zatvorio Filmske susrete 2018. godine u Nišu, nakon toga je učestvovao na raznim festivalima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Desko nije samo lokalna niška priča, nego nacionalna, srpska, jugoslovenska. Drago mi je što je on u filmu uspeo da ispriča priču o svom životu. Desimir Stanojević nije bio samo glumac, imao je mnogo velikih darova. Znao je da svira gitaru, da zapeva, da zaplače, da poduči, da savetuje, znao je sve” rekao je Paunović.
Ivana Nedović glumica niškog Narodnog pozorišta ovaj film je prvi put gledala na Filmskim susretima u Nišu 2018. godine sa Deskom i njegovom suprugom, Nadom Stanojević, za koju kaže da je scenarista filma. “Ovo mi je drugi put da gledam ovaj film i nije mi ni lako, ni dobro. Nećete mi zameriti, ali Desko je bio moj učitelj, jer ja nisam završila akademiju, ali sam završila glumu u klasi Desimira Stanojevića i ne samo ja, nego mnogo tada mladih ljudi koji su počeli u njegovom Pozorištu mladih „Treća polovina“ koje je on pokrenuo sa Mikom Tamburom. Bilo nas je puno, neke od njih i vi znate, Jovana Krstića, na primer. Svi smo mi učili glumu od Deska. Kasnije, on je bio moj uzor u svakom pogledu. Ja sam ga volela i kao pritelja i kao čoveka, jer je Desko bio jedan
neposredan lik potpuno iskren, šarmantan, britak, nekad vrlo neprijatan. Umeo je da bude strašno nadrndan, ali obično kad je najnadrndaniji, znajte da je najosetljiviji, najranjiviji i to je bio, da tako kažem, neki njegov odbrambeni mehanizam. Oni koji su ga poznavali znali su da to proizilazi iz njegove nesigurnosti i njegove osetljivosti. Ono što je meni takođe značajno, a tiče se Deska je to što je ubedio niško Narodno pozorište i nas glumce da odigramo jedan pravi brodvejski mjuzikl. To je bila njegova misija i svakako je
ostavio traga u niškom teatru. Bio je veliki šarmer, nije voleo da uči napamet tekst, ali je zato bio neverovatan, kako se to kaže, hvatač suflera. Jedino to od njega nisam mogla da naučim i uvek sam mu se divila na tome. Bio je i protiv mistifikacije ovog našeg posla i svega što je radio i mislim da je i u tom smislu bio iskren.”
Miroljub Jovanović, poznatiji kao Mika tambura je rekao kako će zahvaljujući Oliveru Paunoviću priča o Desku živeti zauvek. “Desko se krstio kad mu je Oliver predložio da snime film jer se uglavnom pravi film o nekome ko je otišao. Setio sam se samo dva detalja koji govore dosta o njemu. Desko je imao mnogo veće desno uvo, rekla je to već Ivana, je je sa desne strane bio šaptač u Narodnom pozorištu, a inače niško Narodno pozorište je poznato po tim glumačkim egzibicionistima, jer sve što je trebalo da se kaže u predstavi igralo se na desnoj strani pozorišta zbog tekstova koje su šaptači dobacivali glumcima. Pritom, ja ne želim da ih kritikujem, nego je to samo još jedan šarmantni detalj u priči i o Desku i o Narodnom pozorištu”.
Oliver Paunović je podsetio prisutne da će do sledećih Zoranovih dana biti gotov film i o Zoranu Radmiloviću, čiji je koproducent zaječarsko pozorište.
