Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 26. novembra, obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom, jednom od najvećih duhovnika u istoriji hrišćanstva, besedniku izuzetnog dara i jednom od Sveta tri jerarha. Njegova ličnost duboko je urezana u versko i narodno predanje, pa ovaj dan prati snažna duhovna simbolika, ukorenjeni običaji i verovanja koja se u srpskom narodu čuvaju vekovima.
Rođen je 354. godine u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u čuvenoj školi biblijske egzegeze Diodora Tarsijskog. U mladosti je učio grčku filozofiju, ali se odrekao neznaboštva i posvetio hrišćanstvu. Krstio ga je patrijarh Meletije Antiohijski, a posle smrti roditelja potpuno se okrenuo strogom monaškom životu. Kao duboko posvećen asketa, provodio je dane u molitvi i pisanju, a upravo u tom razdoblju nastaje njegovo najpoznatije delo „O sveštenstvu”, koje se i danas smatra neprevaziđenim u bogoslovskoj literaturi.
U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika, gde se posebno istakao kao propovednik. Njegove besede, jasne i duboko utemeljene u Svetom pismu, bile su usmerene na ličnu moralnost, društvenu pravdu i zaštitu siromašnih. Zbog izuzetne retorike dobija nadimak Zlatousti – onaj koji govori „zlatnim jezikom“.
Za episkopa carigradskog izabran je 397. godine. Njegova borba protiv dvorskih zloupotreba, raskoši i nepravdi dovela ga je u sukob sa moćnicima svoga vremena, posebno sa ministrom Evtropijem i caricom Evdoksijom. Dva puta je zbačen i poslat u izgnanstvo, gde je, iznemogao od napora i bolesti, preminuo 407. godine u mestu Kukuz. Pred smrt, prema predanju, izgovorio je čuvene reči: „Slava Bogu za sve!”
Mošti svetitelja krstaši su 1204. godine odneli u Vatikan, odakle su tek 2004. po dogovoru ponovo vraćene u Carigrad. Danas se njegova glava čuva u Uspenskom hramu u Moskvi, a ostatak tela u Vatikanu. Pored 26. novembra, Sveti Jovan Zlatousti obeležava se i 27. januara, na dan prenosa njegovih moštiju iz Komana u Carigrad 438. godine.
Praznik Svetog Jovana Zlatoustog u srpskom narodu prati snažno narodno verovanje da se na ovaj dan ne sme uzimati ništa što ima nit – igla, konac, razboj ili bilo šta što bi moglo „prekinuti nit“. Prema predanju, prekidanjem niti čovek simbolički prekida sopstveni životni tok, sreću i napredak. Zato mnoge domaćice i danas, iz poštovanja prema tradiciji, odlažu igle i konec do sledećeg jutra. Stari su govorili: „Na Zlatoustog ne diraj nit, da ne presečeš sudbinu.”
Sveti Jovan Zlatousti smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa se veruje da je 26. novembar dan posebne duhovne snage. Prema narodnom običaju, preporučuje se da se tog dana uzme knjiga i pročita bar nekoliko stranica, jer se smatra da čitanje na ovaj praznik donosi mir, jasnoću misli, snagu i mudrost u donošenju važnih odluka.
U mnogim srpskim porodicama Sveti Jovan Zlatousti slavi se kao krsna slava, a njegov dan i danas nosi duhovnu poruku koja nadrasta vreme: govoriti istinu, činiti dobro i čuvati „nit“ sopstvenog života.
