Proglašavanjem 2022. godine za godinu mladih od strane Evropske komisije, budi se svest o tome da su, nakon pandemije u kojoj smo se svi našli, mladi najviše ostali uskraćeni u smislu podrške i motivacije za bavljenje fizičkom aktivnošću. U skladu sa tim, Olimpijski komitet Srbije posetio je u Knjaževcu Dijagnostički centar za rano otkrivanje deformiteta, pre svega kod mladih.
U Knjaževcu je 2018. godine otvoren jedinstven centar na Balkanu koji je rezultat međudržavne saradnje Bugarske i Srbije u okviru INTER REG programa (program koji stimuliše saradnju između regiona u i izvan Evropske Unije). Aparati kojima raspolaže ovaj Centar su potpuno bezbedni u smislu otklonjenih sistema zračenja i samim tim bezbedni su za najmlađu populaciju. Centar za otkrivanje ranog posturalnog statusa jedini u Srbiji raspolaže opremom ovog tipa i omogućava detaljnu i preciznu analizu kičmenog stuba, kao i otkrivanje poremećaja razvoja drugih delova tela. Centar je na raspolaganju svim kategorijama stanovništva, kao i profesionalnim sportistima.
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković je nakon dugogodišnje uspešne saradnje sa opštinom Knjaževac i Sportskim savezom Knjaževca, bio zadovoljan što je u prilici da doprinese promociji ovakvog aparata.
„Nakon saradnje sa dvojicom izvrsnih ljudi, Mikicom Vidojevićem i Milanom Đokićem, zadovoljstvo mi je da u ime Olimpijskog komiteta Srbije, i u svoje lično ime, mogu da pomognem Knjaževcu. Nadam se da će ljudi prepoznati kvalitet i neophodnost ovakvog aparata, da ćemo pomoći deci Srbije da budu zdravija, i da će se problemi sa deformitetima kičme svesti na minimum“, istakao je Maljković.
O realizaciji projekta i značaju Centra govorio je dr Mikica Vidojević, specijalista sportske medicine i predsednik Sportskog saveza Knjaževca koji je istakao da 80 do 90 odsto dece ima barem početni, minimalni poremećaj kičme i da je zbog toga značajna prevencija i adekvatno reagovanje ukoliko deformitet postoji.
Aparatura koju poseduje ovaj Centar omogućava da se i najmanja odstupanja prepoznaju u ranoj fazi i da se pravilnim radom ti deformiteti i otklone. Sve aktivnosti u vezi merenja i testiranja dece, otkrivanja deformiteta i organizovanih vežbi se u cilju njihovog otklanjanja realizuju duže vreme.
Više o celom projektu, planovima za budućnost predočio je redovni profesor sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nišu, Saša Milenković.
„U regionu postoje samo dva ovakva aparata. U Srbiji postoji samo jedan, a drugi se nalazi u Bugarskoj, u gradu Vidinu. Smatramo da je neophodno da u Srbiji postoji više ovakvih aparata, u svim većim gradovima bar po jedan, a u većim gradovima po nekoliko aparata. Trebalo bi da postoji baza podataka sve naše školske dece i njihovog stanja posture, poremećaja i deformiteta, kako bi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja mogli da deluju u pravom trenutku sa pravim programom. Par naših studenata sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu su na tom aparatu vršili istraživanja za doktorsku disertaciju. Kada smo krenuli u istraživanje, došli smo do podataka u kakvom su stanju školska deca, naročito mlađeg školskog uzrasta. Ove podatke želimo da prenesemo ministarstvima sa ciljem korigovanja školskih programa, kako bi se, ukoliko je moguće, časovi fizičkog vaspitanja prebacili na rad sa nastavnikom fizičkog vaspitanja od prvog razreda osnovne škole, a ne od petog, što je sada slučaj“, kazao je Milenković.
Naša mlada atletičarka, članica Tima Srbija na Evropskom olimpijskom festivalu mladih 2022, Maša Rajić, osvajačica zlatne medalje na ovom takmičenju u Banskoj Bistrici, došla je da proveri stanje posturalnog statusa. Nakon testiranja, Maša Rajić je iznela koliko je važno da u razvoju sportista, pogotovu mladih, postoji tim koji će stajati iza sportiste u svakom segmentu.
„Ovakva istraživanja će sigurno pomoći sportistima u daljoj karijeri. Sport je dosta komplikovan i uz njega ide dosta stvari koje ljudi koji se ne bave sportom ne vide. Kako prolazi vreme i kako sam iskusnija u svom sportu, više učim o tome koliko je sport nauka i kako treba da postoji širi tim ljudi koji se bave sportistima kako bi postigli velike uspehe u karijeri“, rekla je Rajić.
Pored Maše, na testiranju su bili mladi reprezentativci, džudisti iz Niša: Ignjat Đokić, Ignjat Paunović i Pavle Krsmanović, kojima su nakon testiranja pokazane korektivne vežbe koje će im pomoći u daljem razvoju i boljem napretku u sportu.
Predsednik opštine Knjaževac, Milan Đokić je izjavio da potrebu za većim brojem ovih aparata ne bi trebalo dovoditi u pitanje.
„Ovaj projekat unosi novine, ne samo na teritoriji Srbije, nego i Balkana, jer je ovo jedini aparat u Srbiji, pored jednog koji se nalazi u bugarskom gradu Vidinu. Na žalost, ovaj aparat koristi samo knjaževačkoj deci i deci koja dođu ovde namenski sa željom njihovih roditelja da se utvrdi da li imaju neki deformitet ili poremećaj, kako bi se što pre krenulo u sanaciju poremećaja, bilo sa kičmom ili sa lokomotornim aparatom. Plašim se da su nam generacije prepuštene same sebi i da će telesne deformitete utvrditi kada bude prekasno da se ti isti deformiteti otklone. Takođe, sa stanovišta vrhunskog sporta ovaj aparat može biti od velikog značaja. Mnogi vrhunski sportisti zbog specifičnosti svojih sportova, naročito onih asimetričnih, imaju vrlo često asimetričnu muskulaturu i sve to može da bude limitirajući faktor. Ukoliko se korektivnim tretmanom takvi deformiteti otklone, možda bi ti sportisti imali još bolje performanse i možda bi njihovi uspesi bili još bolji i značajniji“, poručio je Đokić.
Na ovu temu govorio je i Stefan Đorđević, doktor nauka sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nišu.
„Po najnovijim istraživanjima, podaci o posturalnim poremećajima su najzastupljeniji kod adolescenata u sagitalnoj ravni. Oko 70 procenata dece ima neki od deformiteta, bilo to hiper kifotično, hiper lordotično loše držanje tela, ili kifo-lordotično ili „ravna leđa“. U frontalnoj ravni zastupljenost posturalnih poremećaja je preko 40 procenata. Takođe, prisutni su i poremećaji na stopalima i nogama, ali su ti poremećaji u znatno nižim procentima. Podaci su alarmantni i na tome se može uraditi dosta pravilnim korektivnim vežbama. Ovaj aparat za dijagnostikovanje posturalnih poremećaja na celom telu obezbeđuje potpuno bezbedan pregled bez zračenja, bez negativnih efekata u cilju konstantnog dijagnostikovanja upravo zbog konstantnih razvojnih promena u ovom uzrasnom periodu“, kaže Đorđević.
Pri kraju je i izrada mobilne aplikacije koja će omogućiti da se testirana deca uvežu svojim jedinstvenim kodom putem aplikacije, kako bi dobili vežbe u video formatu. Krajnji cilj je da deca mogu sama kod kuće i sa roditeljima redovno izvoditi korektivne vežbe.
