Zaječarskoj publici se druge večeri 59. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, predstavilo Narodno pozorište Priština, sa sedištem u Gračanici, predstavom „Ona koja raspušta vojske“ po tekstu i u režiji Bobana Skerlića.
Projekat je inspirisan motivima Aristofanove komedije „Lisistrata“ koja, iako je pisana pre 2.400 godina, nije izgubila na svojoj aktuelnosti .
„Tekst koji ne nadživi svog stvaraoca, nije ni imao potrebu da nastane“, rekao je Nenad Novaković, moderator okruglog stola, koji je bio održan nakon predstave.
Reditelj Skerlić je rekao da je ovaj tekst čitao pre svega kao politički.
„Želim da se zahvalim saradnicima što su prepoznali potencijal ovog teksta. Trudio sam se da tekst vratim smislu i objasnim na šta je zapravo Aristofan hteo da asocira. Tekst se bavi Peleponeskim ratom i ja ga nisam osavremenjivao u tom smislu. Najveća intervencija na ovom tekstu odnosi se na peti čin kada žene preispituju smisao pobune koje su same započele. Projekat je i danas aktuelan, jer mu je tema rat, a radnja ima veoma zanimljivu suštinu i ideju. U ozbiljnoj nameri da se izbore za mir, žene Helade se ujednjuju u odluci da ratnicima uskrate intimne odnose. Vanvremenski svet u kome su normalizovana vojna osvajanja i ratne traume, zaslužuje pobunu. Po meni je problem u tom nekom patrijahalnom modelu kao i u brojnim neravnopravnostima u svetu koje se primećuju. Da bi Ariastofanova satirična žaoka ubola gde treba, komad se čita progresivno, iz feminističke i pacifističke perspektive. Što se tiče ansambla, ja sa pozorištem iz Prištine radim treći put i uvek smo imali lepu saradnju uz kreativna nadmudrivanja i uz prethodni plan šta i kako bi trebalo da radimo“ kazao je Skerlić.
Na pitanje mogu li žene promeniti svet, glumica Tamara Tomanović koja je igrala Lisistratu čvrsto veruje da žene mogu promeniti svet.
„Da ne verujem sigurna sam da ne bih sve ovo rekla onako iz duše. Kada pričam o ovom komadu složili smo se da je tekst u ovom trenutku više nego aktuelan. Ja sam devojka rođena u Kosovskoj Mitrovici i čini mi se da nikada bolnije nisam osetila pojedine replike u tekstu do večeras. Nadam se da zajedno, ako smo hrabri i kreativni možemo uticati na neku promenu. Baš kao i žene u predstavi koje su raspustile vojnike“ rekla je Tomanović.
Svoje utiske preneo je i glumac Branko Babović.
„Raditi sa rediteljem Skerlićem je posebno zadovoljstvo i putovanje na kome ni kada ne znate na čemu ste jer se u toku procesa rada uvek dešavaju zanimljive promene. Mislim da su sve tri predstave koje je radio kod nas, u Prištinskom pozorištu zaista kvalitetne i imaju dug život. I ova predstava je donela jednu novu dimenziju. Kada bolje razmislim ovaj tekst koji je star 2.400 godina zapravo govori o počecima feminizma i samom toku razvitka neke nove svesti. Ponosan sam na ovu predstavu, kao i na kolege glumce koji su se potrudili da odgovore na sve zahteve reditelja“ kaže Babović.
Kako se čulo na okruglom stolu, scenografija nije opterećujuća, mikrofoni su u trostrukoj funkciji, kao i samo ozvučenje. Kostimi su precizni, efektni, koji otkrivaju ali i dovoljno pokrivaju. Scenografiju na ovom komadu potpisuje Goran Stojčetović, kostime je uradila Tatjana Radišić, za muziku je bila zadužena Anja Đorđević, za scenski pokret Marta Bjelica, dok je dramaturg Kristina Đuković.
U subotu 10. juna 2023. na sceni zaječarskog teatra biće odigrana predstava „4 ZIDA ili tragikomedija o karantinu“ Pozorišta “Bora Stanković” iz Vranja, a u nedelju 11. juna „San o zavičaju (neviđeno folk snoviđenje)” Narodnog pozorišta Niš.
