U zaječarskom pozorištu je, bez prisustva publike i uz poštovanje epidemioloških mera, odigrana pretpremijera predstave „Emilija Galoti“, nemačkog pisca Lesinga, u režiji Tare Manić. U predstavi igraju Miloš Tanasković, Jelena Rajić, Miloš Đuričić, Predrag Grbić, Nataša Petrović, Ana Bretšnajder, Branislav Mijatović.
„Svet se konstantno menja, samo u prethodnih godinu dana se promenio više nego što je bilo ko od nas mogao da zamisli ili očekuje. Zbog toga je jako teško govoriti o tome koliko se svet danas razlikuje od onog u kome je Lesing pisao Emiliju Galoti, u 18. veku. Ali snaga i značaj ove tragedije je baš u tome što ne govori o tome kakav je svet bio u trenutku pisanja, već o tome kako nastaje promena u svetu“, ističe dramaturg Vuk Bošković i dodaje: „Na prvi pogled, ovo je drama o izumiranju aristokratskog sveta – o načinu života, pravilima i običajima koji su na samrti nakon što na scenu stupa nova klasa ljudi, ljudi koji svoja bogatstva nisu nasledili. „Emilija Galoti“ je napisana deceniju i po pre Francuske revolucije. Ali, ako se malo pogleda ispod površine, Lesing piše o dubinskim istinama i problemima koji nastaju kada dva sveta – jedan umirući i jedan koji se još uvek nije rodio – krenu da se sudaraju, dok se na istom pravcu kreću u suprotnim smerovima. U srcu ovog eksperimenta, baziranog na Lesingovom iskustvu prvog dramaturga u istoriji pozorišta, nalazi se Emilija Galoti. Junakinja koja ne samo da veruje, nego je otelotvorenje svih vrednosti sveta koji umire. Ona, takva, gotovo nestvarna, mora da nađe svoje mesto u svetu koji postaje sušta suprotnost onoga što je poznavala ceo svoj život. Taj sudar starog i novog, prikazan kroz prizmu ove mlade žene, stvoriće lomove, stvoriće sukobe, i konačno, stvoriće žrtve. A ta dinamika je nešto što ide sa našom civilizacijom u prethodnih nekoliko vekova. Zbog toga je Emilija Galoti relevantna i zbog toga smo odlučili da je postavimo“.
Rediteljka Tara Manić kaže da je pozicija žene u „Emiliji Galoti“ paradigmatična u odnosu na trenutak žene u 21. veku u Srbiji. „Mislim da su bezbrojne analogije i nekako mi je bolno što još postoje u tom obliku, i stoje nad glavom svake žene u Srbiji i nije bilo potrebno to potcrtavati. Najveća vrlina ovog teksta je da je sjajan, i on kao takav iako je nastao pre tri veka opstaje i živi i danas“, navodi Manić. Glumica Jelena Rajić, koja tumači naslovnu ulogu u predstavi ističe da je Emilija Galoti pozitivna ličnost koja završava život moleći oca da je ubije kako bi sačuvala svoju čast. „Nije mi bilo teško da odigram ovu ulogu jer su glumci imali čast da rade sa izuzetnom mladom rediteljkom i bez obzira na težinu komada i cele ove priče, lako su ušli u likove“, kaže Jelena Rajić.
„Ovaj lik je možda nešto najkomplikovanije što sam uradio u dosadašnjoj karijeri od preko 30 pozorišnih uloga, zato što je jako slojevit. Kada glumac ima previše slobode da radi na nekom liku to je ograničavajući faktor, jer nikada ne zna gde će da pretera. Kada smo omeđeni nekim rediteljskim zahtevima, brže idemo ka cilju. Ono što je dobro je to što je Tara bila poptupno pripremljena i znala u kom pravcu da vodi sve glumce. Trebalo je vremena da se sve to iskristališe i da Marineli bude ovakav kakvim ste ga videli. Ja u karijeri nisam igrao mnogo negativaca, ali se nadam da sam ga odigrao onako kako treba“, kaže glumac Miloš Đuričić koji tumači lik Markiza Marinelija.
Foto: Marijana Janković
