Zoran Karajić dobio brk i ozbiljno ušao u konkurenciju za nagradu najboljeg glumca festivala

Komad koji smo gledali, četvrte večeri Dana Zorana Radmilovića, “Kainov ožiljak” u izvođenju Šabačkog pozorišta i u režiji Juga Radivojevića nastao je na temelju istoimenog romana Vladimir Kecmanovića i Dejanja Stjiljkovića. Priča je smeštena pred početak Drugog svetskog rata, u Berlin, gde Ivo Andrić biva u diplomatskoj misiji kao ambasador Kraljevine Jugoslavije. Dan posle prijema kod Hitlera, Andrić na zgarištu ispred Berlinske opere pronalazi do pola izgorenu zbirku pesama „Kainov ožiljak“. Andrić pokušava da sazna, ko je autor knjige ali njegovo angažovanje ubrzo biva otkriveno. To je u najkraćem zaplet drame, čiju smo briljatnu inscenaciju videli sinoć u izvođenju ansambla Šabačkog pozorišta. Treba reći da je dramatrug Spasoje Ž. Milovanović (tek dvanaesta verzija je bila prihvaćena) u ovoj postavci zadržao osnovnu priču romana i odnose među likovima, a ceo postupak je bio olakšan, kako i sam kaže, “jer roman u uzbudljivo ispričanoj priči, već obiluje gotovim pozorišnim matricama”.
Ineteresntno je reći da se reditelj Jug Radivojević, još dok je jedan od autora, Dejan Stojiljković pisao Kainov ožiljak, zainteresovao da li je teskt prilagodljiv pozorištu. I napravio puni umetnički doživljaj postavivši ovaj komad na scenu teatra u Šapcu. O tome svedoči nagrada za najbolju predstavu na upravo završenom JoakimInterfestu u Kragujevcu. Najveći doprinos ovoj oceni svakako su dali glumci. Ono što jeste nesvakidašnje, ali nije nepoznato niti strano pozorištu, da žene igraju muške likove. Hitlera, Geringa i Hajndriha igraju, više nego uspešno, glumice Šabačkog pozorišta, Sonja Milojević, Deana Kostić i Aneta Tomašević. Ne zaostaju ni muška tumačenja, pre svih Zoran Karajić za bravurozno tumačenje dva lika, Zapisničara i Alberta Ditriha ali i Vladimir Milojević kao Ivo Andrić i Ivan Tomašević kao Vladimir Vauhnik.
„Iako je ovo vreme brzine i površnosti publika ima takta i vremena da uđe u materiju i da predstavu ozbiljno proprati“, rekao je nakon dodele Zoran Karajić, dobitnik Zoranovog brka. „Ovo je predstava, koja ne dozvoljava oscilacije. Mi moramo da igramo tačno onako germanski kako je napravljena i ne želimo ni jednog trenutka da podilazimo publici i da je na taj način uvučemo u priču. Ako uspemo da to uradimo za dva i po sata onda znači da se trud isplatio.“
Na pitanje novinara kako je uspeo u građenju dva lika da bude toliko precizan, s obzirom da se radi o potpuno supronim karakterima, jedan je odmeren i hladan, a drugi pun emocija i naboja ali onog koji se ne izbacuju napolje nego dolazi iznutra Karajić kaže: “Lepo je čuti to što ste rekli jer je to i bila moja namera i drago mi je da se videlo to što sam ja hteo jer ste ga tačno okarakterisali. Ne možete da zamislite koliko je složeno sve to. Svake sekunde je nešto drugčije. Ovo je predstava, koja mene ozibljno iskoristi do kraja.“
Zoran Karajić, glumac i upravnik Šabačkog pozorišta i jedan od onih koji je ozbiljno ušao u konkurenciju za nagradu najboljeg glumca festivala, na pres konferenciji posle predstave sećao se koliko je Zoran Radmilović bio za njega važan u životu: „ZORAN RADMILOVIĆ JE BIO IDOL NAŠE GENERACIJE.JA NIKAD NISAM IMAO NEKOG NA KOGA BI SE UGLEDAO ALI JE ZORAN ZA NAS BIO OLIČENJE PRAVOG MODERNOG TEATRA SVOGA VREMENA. SVI SMO GA GLEDALI I SVI SMO MU SKIDALI KAPU BEZ OSTATKA. POŠTO SU GLUMCI ČESTO SUJETNI I SUREMLJIVI NAJČEŠĆE SU TA ČESTITANJA MEĐUSOBNA DOSTA VEŠTAČKA. MEĐUTIM KAD JE RADMILOVIĆ U PITANJU ZNAM POUZDANO DA SU GA SVI OBOŽAVALI. OD NJEGOVIH KOLEGA U ATELJEU, KOJI I DAN DANAS PRIČAJU O ZORANU DO NAS KOJI SMO GA GLEDALI. OVO PRIZNANJE JE ZA MENE VELIKO PRIZNANJE, JA SAM VEČERAS SREĆAN ČOVEK. “
„Davno nekad kad sam bi mlad glumac neki važni pozorišni ljudi su mi rekeli da moj način igre podseća otprilike na to što radi Zoran Radmilović. Ja sam bio presrećan. Jednom davno sam dobio neku nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije zajedno sa Zoranom Radmilovićem i Mirom Banjac i bio sam neverovatno srećan što sam nagradu dobio sa tim velikanima, posebno sa Zoranom, ravnopravno. Sve sam njegove predstave gledao, išao sam u Atelje da ga gledam. On je bio idol moje generacije. Tako se osećam i sada i osećam posebnu odgovornost kad igram na ovom festivalu.“ Uvek kad igra na zaječarskim daskama, koje život znače, Aneta Tomašević (u predstavi Kainov ožiljak“ tumačila je lik Rajnharda Hajdriha, prim. ur.), veoma je emotivno. Glumica, koja je otišla iz Zaječara pre tridesetak godina i kusur, kaže da Zaječar oseća kao svoj grad: „Ja sam u Zaječaru provela najlepše dane, koje neko može da provede, od pete do 24 godine. Zoranov brk je zaista velika nagrada i ja je zaista ubrajan u svoje najvrednije nagrade.“ Odgovarajući na pitanje šta za nju znači ovaj festival Aneta Tomašević kaže: „Dani „Zorana Radmilovića“, samim tim što nose ime jednog od najvećih naših glumaca, među pozorišnim svetom, važe za jedan od najznačajnijih festivala.“