Treći Zoranov brk otišao je u ruke briljantne Vanje Ejdus

Teško je pisati o drami “Bela kafa” Aleksandra Popovića, koju je sinoć izveo ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda, premijerno izvedenoj početkom maja ove godine, o kojoj je sve već rečeno, a ocene su oprečne. Od činjenice da je Milan Nešković dobio nagradu Ljubomir Muci Draškić za režiju do komentara da je komad “predug i razvučen” I da se “beogradski repertoar neće mnogo obogatiti ovom predstavom”. Tim više ako se zna da je Aleksandar Popović dobio Sterijinu nagradu za ovaj tekst 1991. godine, a da je proglašen piscem najboljeg komada u istoriji bivše nam zemlje. Bio je to “Razvojni put Bore Šnajdera”. Pa ipak konačan sud daje publika(interesovanje je bilo veliko pa se i stajalo u sali). A publika je sinoć dugotrajnim aplauzom, doduše tek na samom kraju nestrpljivo čekajući razrešenjenje, pozdravila glumce. Šest glumaca, šest bravura. I komentari su bili takvi da bi se teško moglo zaključiti da je publika videla “predug i razvučen” komad.
U najkraćem “Bela kafa” je priča o sudbini I propadanju imućne porodice fabrikanta Momčila Jabučila sredinom prošloga veka. Dakle radi se o periodu I događajima, koje je i sam Popoviće preživeo zajedno sa svojim junacima u ratnom I poratnom periodu.
“Mene zanima kako se jedna porodica i zbog čega raspala i nestala u društvu posle Drugog svetskog rata“, kaže reditelj Milan Nešković.
U galeriji dobrih tumačenja (Branko Vidaković, Olga Odanović, Pavle Jerinić, Vanja Ejdus, Nenad Stojmenović, Nada Šargin) Zoranov brk otišao je u ruke briljantne Vanje Ejdus, sudeći po aplauzu posle dodele, po oceni publike zasluženo. Kao I sinoć žiri nije imao ni malo lak posao. U slavu pozorišta I u slavu glumačke veštine.
Na pres konferenciji nakon predstave Vanja Ejdus je rekla kako je iznenađena nagradom i da je očekivala da ceo ansambl dobije nagradu jer su svi u komadu podjednako dobri: “Ne bih možda izdvojila sebe, svi su glumci, svako na svoj način, napravili dobre kreacije. Moja uloga nije na prvu loptu efektna, a sa druge strane vrlo je kompleksno napisana pa ljudi pomisle da igram tri ili četiri lika. Zato što mi pisac daje mogućnost da imam veoma veliku transformaciju I u tome negde najviše I uživam u tim transformacijama. Ta uloga je i najslojevitija napisana i mislim da je to presudilo.”
Govoreći I o nagradi “Zoranov brk” Vanja Ejdus je rekla kako je to “možda jedna od najznačajnijih glumačkih nagrada kod nas. Vrlo je cenjena, i jako sam ponosna što sam je dobila” .
U kombinaciji za nagradu bio je i Branko Vidaković, koji je bravurozno tumačio lik Momčila Jabučila. O predsavi Bela kafa Aleksandra Popovića Branko Vidaković kaže: “Mislim da je Milan jedan od retkih mladih reditelja, koji dolazi sa jasnom idejom šta hoće I mislim da će se tek o njemu čuti dosta. Mislim da je jedan od najboljih mladih reditelja. A mi smo imali prilike da zaigramo u glumačkom komadu sa njegovim diskretnim ali važnim intervencijama tako da sam u svemu tome maksimalno uživao. Ovo je inače ansambl predstava jer igra šest sjajnih individualaca. Bela kafa mi je još od akademije bila omiljen komad Ace Popovića jer govori o propadanju građanske porodice, odnosno propadanju I usponu jedne građanske srpske porodice. Milan je to pročitao u jednom vrlo dobrom ključu. Stvari se kod nas nikad ne menjaju, stalno smo na ovim našim prostorima u nekim cikličnim krugovima I stvari se dešavaju uvek ispočetka kao da ništa nismo naučili. Aca je to vrlo dobro primetio.”
Na pitanje novinara,kako se oseća na ovom festival u zaječaru Branko Vidaković kaže da se glumci osećaju kao domaći: ”Ja bar osećam ovaj festival kao moj nekako. Drugi festivali, koji su veći I poznatiji, tamo sam uvek na gostovanju. Ovo je jedan od retkih glumačkih festivala I zato se uvek dobro osećam.”
Novinare je zanimalo I kako je Olga Odanović gradila lik Majka Janje: “Imala sam sreću da me reditelj pozove da igramo ovu predstavu. Lik koji tumačim, Majka Janja, samo ime kaže, to je majka za sve. Svima na usluzi, svima pri ruci kad treba, ona ne govori mnogo, kad kaže ona kaže vrlo jasno,vrlo direktno. Majka Janja ima neku zdravonarodsku psihologiju, uvek kaže ono što misli. Mislim da je majka u pravom smislu te reči. Svako ime u predstavi dosta govori samo za sebe jer Aca Popović preko imena govori I o njihovim karakterima.”
Četvrte večeri Dana “Zorana Radmilovića” u Zaječaru na programu je predstava “Kainov ožiljak”, koju je po tekstu Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića u Šabačkom pozorištu režirao Jug Radivojević.