Pravoslavni vernici i SPC danas slave, Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa.
Vaskrsni ponedeljak je dan nakon Vaskrsa i u mnogim zemljama, kao i u Srbiji se slavi kao državni praznik. Vaskrsni ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan. Vakršnji ponedeljak se ubraja u pokretne praznike. Budući da se Vaskrs slavi tri dana, vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja, i na taj dan se praktikuju razni običaji Bogosluženja na taj dan su ista kao i za Vaskrs. Prema verovanju, u nedelju rano, pre zore, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob. Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren odvaljen je, a grob prazan! Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg. Stražari vojnici su ukočeni od straha. Anđeo blagovesti je rekao mironosicama: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite”. On im je rekao da tu vest pronesu narodom, i da to što pre objave učenicima njegovim da je vaskrsao. Žene kreću, a u isto vreme zbunjeni vojnici, stražari trče u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli. Raduju se ljudi, raduje se sva priroda! Hristos je vaskrsao, đavo i smrt su pobeđeni! Svojim čudesnim vaskrsenjem Gospod Isus Hristos otvorio je i nama put u život večni, otvorio put ka konačnom vaskrsenju mrtvih u poslednji dan, dan Njegovog drugog dolaska.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći Crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram. U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, se zadržao običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo. Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak, jer po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. Naime, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima.
