Asocijacija za borbu protiv side – JAZAS, u saradnji sa Timočkim Omladinskim Centrom, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije, organizovala je u Zaječaru Okrugli sto na temu „Zdravlje populacija osetljivih na HIV tokom Kovid 19 pandemije“.
Kako je istaknuto ovom prilikom, okrugli stolovi na temu HIV-a organizuju se u 24 okružna centra u Srbiji i i dalje su veoma potrebni, iako je HIV u Srbiji prisutan još od 1984. godine. Takođe, prisutna je diskriminacija zaraženih ovim virusom, a situacija sa Kovidom je dodatno zakomplikovala stvari.
Grad Zaječar je krajem prošle godine, sa još deset lokalnih samouprava, potpisao Parisku deklaraciju kojom se obavezao da će unaprediti sve svoje aktivnosti vezane za javno zdravlje, istakla je Ivana Ćebić, gradska većnica grada Zaječara za zdravlje, javno zdravlje i socijalnu zaštitu.
„Grad Zaječar jedan od 300 gradova iz celog sveta koji su potpisali Parisku deklaraciju. Gradovi, kroz zajednički rad, mogu da preduzimaju lokalne akcije u cilju globalnog efekta kako bi zaustavili epidemiju SIDE do 2030. godine. Grad Zaječar započeo je proces izrade Plana javnog zdravlja, kojim će se kroz niz mera i aktivnosti unaprediti zdravlje građana na lokalnom nivou u svim oblastima delovanja javnog zdravlja. Osobe koje su kompromitovane, kao što je slučaj sa populacijom koja živi sa HIV-om, spadaju u jednu od najosetljivijih kategorija društva“, naglasila je Ćebić.
O međusektorskim socijalno-zdravstvenim uslugama i radu na terenu u vreme pandemije korone, na Okruglom stolu govorio je Miloš Stojiljković Rolović, direktor JAZAS-a.
„Kovid je doveo do toga da drugi pacijenti koji boluju od nekih drugih bolesti odu u drugi plan, a to se posebno odrazilo na HIV pozitivne osobe. Nije tačno da je broj obolelih od HIV-a višestruko povećan u vreme Kovida. Naša misija postoji još od 1991. godine kada smo osnovani. Smatramo da je pravo vreme da popričamo o tome šta se dešavalo sa grupom osetljivom na HIV za vreme Kovid pandemije u Srbiji, koje smo lekcije izvukli, kako je Kovid uticao na zdravstveni sistem, kako je uticao na pojedinca, šta smo radili, gde smo možda mogli bolje? Možda možemo da ostvarimo neka nova partnerstva između državnog i civilnog sektora za dobrobit potencijalnih pacijenata. Treba da motivišemo ljude da se testiraju kako bi otkrili što ranije svoj HIV status, jer što se pre otkrije, pre se kreće sa terapijom i ostvaruju se i bolji rezultati. Terapija je potpuno besplatna u Srbiji, dostupna je svima“, poručio je Rolović.
O Pariskoj deklaraciji, PrEP i PEP govorio je Goran Radisavljević, direktor Timočkog Omladinskog Centra u Zaječaru, koji se osvrnuo i na pisanje medija o tome da je broj novozaraženih od HIV-a porastao na preko 3.000 i na dovođenje u vezu obolelih sa vakcinacijom protiv Kovida.
„Bitno je edukovati i socijalne i zdravstvene radnike. Nedavno je izašla informacija da imamo tri hiljade novoinficirnih u Srbiji, što je uzbunilo javnost. Nama je prva osoba inficirna HIV-om u Srbiji 1984. godine i mi imamo oko tri hiljade živih koji su bolesni upravo od 1984. godine do danas. Sa umrlima je oko 5 hiljada. Kovid je dosta uticao i na narušavanje mentalnog zdravlja i međusektorska saradnja je prepoznata i na nacionalnom nivou, ali ona mora biti prepoznata i na lokalnom nivou“, rekao je Radisavljević.
Kako se moglo čuti, broj obolelih od HIV-a u Srbiji godišnje bude od 100 do 150 osoba, a od 1984. do danas ukupan broj zaraženih HIV-om u Srbiji je 3.050. Okrugli sto je održan u Zaječaru, u Prostoru za Pomak, pri Timočkom Omladinskom Centru.
