Sinoć je u zaječarskom pozorištu završen takmičarski deo 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“. Žiri 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština , član i Milan Caci Mihailović, član, jednoglasno je doneo odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nataši Ninković za ulogu Nere u predstavi „Tre sorele“, po tekstu Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića i produkciji Zvezdara teatra iz Beograda. Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet dodeli predstavi „Gospođica Julija“, koprodukciji Gradskog kazališta „Joza Ivakić“ Vinkovci i Hrvatskog narodnog kazališta Osijek.
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,82 osvojila je predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koju je po tekstu Tijane Grumić režirala Sonja Petrović. Od ove godine uvedena je još jedna nagrada na „Zoranovim danima“. U pitanju je nagrada za najboljeg mladog glumca. Novoustanovljeni novinarski žiri za dodelu ove nagrade u sastavu: Tatjana Nježić, predsednik, Olivera Milošević, član i Borka Golubović Trebješanin, član, doneo je odluku da laureat bude Sonja Isailović za ulogu Dženis Džoplin u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Nagrade će biti svečano uručene večeras, a u čast nagrađenih biće izvedena premijera predstave zaječarskog teatra „Pokondirena tikva“ po tekstu Jovana Sterije Popovića, u adaptaciji i režiji Olivere Viktorović Đurašković.
Sinoć je publika uživala u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, po tekstu Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović. Ova predstava prebogata muzičkim repertoarom odvela je publiku u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog hotela „Lendmark“, gde je sa samo 27 godina umrla Dženis Džoplin. Bila je ovo jedna od retkih predstava koja je i tokom trajanja i nakon završetka publiku podigla na noge, naterala je da peva i igra sa glumcima i od cele sale napravi pozornicu.
Publika je bukvalno bila u zanosu i nekoliko puta je mlade glumce nagrađivala aplauzima i ovacijama, a stručni žiri je „Zoranovim brkom“ nagradio glumicu Bojanu Milanović za ulogu Dženis Džoplin. Ni Sonja Isailović, koja je takođe glumila Dženis Džoplin, nije bila uskraćena za priznanje, jer joj je novinarski žiri dodelio nagradu za najboljeg mladog glumca.
Na okruglom stolu se glumicama obratio Milan Caci Mihailović i istakao da su svi zaslužili nagradu, a pošto je na sceni Bojani dodelio brk, Sonji je tom prilikom poklonio svoju knjigu o Zoranu Radmiloviću „Uspomenar 4- Čarobnjak Radmilović“. „Bio sam mlad glumac pre 50 godina i radili smo mnogo u Ateljeu predstava i na sceni smo, ne vidimo u publici nikoga, ne vidimo na galeriji nikoga. Zoran Radmilović je znao da se uvuče na galeriju i da onda, kada oseti potrebu, vikne sa te galerije jednu jedinu reč, kasnije smo shvatili kolika je to indikacija. Zoran je znao da vikne: „Cepaj!“. E, ove dame su cepale večeras onako kao bi se Zoran radovao“. Dobitnica „Zoranovog Brka“ Bojana Milanović istakla je da proces stvaranja predstave u početku nije bio lak. „Bilo je u početku jako naporno, ali kada smo počeli da je osvajamo i da joj ulazimo u dušu i kada nam je ona otkrila put do njene duše, onda smo i mi nekako uspeli da uživamo u toj njenoj teskobi.“ Sonja Isailović je napravila paralelu fizičkog napora u ovoj predstavi na pozorišnoj sceni, sa naporom Dženis Džoplin na njenim nastupima. „Kroz te večeri igrane do sada, mi smo bukvalno imali jednu pravu turneju i baš sam danas razmišljala o tome koliko se mi iznurimo tokom igranja, nema tu šta da se razmišlja kako je njoj bilo. Njoj je bilo isto ovako, samo sa mnogo usamljenijih momenata koji su je pratili.“
Predstavu „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, režirala je Sonja Petrović koja je istakla da predstava i jeste rađena na način da se pokuša da odgonetne to pitanje: Ko je ubio Dženis Džoplin?, ali na jedan dublji način. „Ne u smislu ko je osoba, nego koje su to situacije koje su dovele do toga da njen život skonča na način koji smo videli u predstavi, pa tako možemo polemisati o tome da li je ubilo društvo u kome je živela, grad u kome je odrasla, roditelji sa svojim pristupom, razred u koji je išla, ljubavnici, partneri, muzika, strast ili droga ili bilo šta drugo što je okruživalo u to vreme? Ova predstava predstavlja čitav sklop potencijalnih stvari koje su se nanizale jedna za drugom i dovele do tragičnog ishoda gde je ona na kraju umrla od predoziranja heroinom. Neko heroin smatra uzrokom njene smrti, ali to je ustvari posledica i to je ono o čemu mi želimo da pričamo, jer nam je veoma žao i krivo jer se o takvim ljudima, ne samo Dženis Džoplin, nego i ljudima koje imamo i u našoj zemlji, i u okruženju, i u istoriji i celom svetu, zna samo ono što je posledica, a ne i način na koji je do toga došlo. Dženis Džoplin sigurno nije birala da bude narkomanka, nego je to posledica određenih okolnosti u životu i određenih izbora koji su bili pogrešni u određenom trenutku“, zaključila je rediteljka Sonja Petrović.
Predstavi je predhodila promocija knjige „Put do pozorišta“ Nebojše Bradića. Ovaj literarni prvenac sažima autorova iskustva i zapažanja u jednoj knjizi koja ne deluje ambiciozno, ne deluje mnogo veliko, čulo se na promociji ovog dela u zaječarskom pozorištu.
„Verujem, uprkos činjenici da to nije teatrološko štivo, da će ova knjiga itekako biti dobar materijal, ne samo za one koji žele da upoznaju stvaralaštvo Nebojše Bradića ili koji žele da se bave pozorišnim trenutkom u određenom istorijskom periodu, nego onih koji budu hteli da se bave analizom srpskog teatra. Nebojša Bradić piše ne samo o svojim susretima sa nekim piscima poput Pekića, ne samo da piše o svom doživljaju literature nekih autora kao što su Pekić, Andrić, Meša Selimović. Nebojša Bradić piše i o nekim stvarima koje su naizgled vrlo apartne u odnosu na glavni tok našeg pozorišta. To ne piše čovek koji se bavi režijom, nego i pedagogijom, koji ima odnos prema glumcu u formiranju kojeg treba osposobiti za ono što mi očekujemo od glumca“, opisao je ovo Bradićevo delo Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i teatrolog.
„Kada pogledamo ovu knjigu vidimo na koji način Nebojša Bradić kao pozorišna ličnost sagledava ne samo put do pozorišta, nego i sve puteve koji vode oko pozorišta da bi nas doveli na kraju do epicentra onoga što je nama u pozorištu važno, a to je scena, glumac, režija, način na koji se interpretira dramski tekst, način na koji se formira slika sveta na sceni“, ističe Milosavljević. On dodaje da, iako je već neko vreme u penziji, Bradić ne odustaje od pozorišta. „Sada nas ovom knjigom upoznaje sa novom dimenzijom sopstvene ličnosti, sa dimenzijom osobe koja razmišlja o pozorištu. U ovoj knjizi teatrološke teze nisam našao, zato što Nebojša Bradić nije ni pisao teatrološku literaturu. On je svedočio o pozorištu iz ugla čoveka koji pozorištu pristupa kao reditelj, analitičar, ali ne kritičar, kao dramski pisac, kao adaptator nekih od dela novelistike za koje je on procenio da su adaptabilne za pozorište“, zaključio je Aleksandar Milosavljević tokom promocije knjige „Put do pozorišta“. Dodeli nagrada večeras će predhoditi promocija monografije povodom 30 godina Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, „U slavu tajni vrhunske glume“ autora Aleksandra Milosavljevića.
