Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Duhovski utorak, koji pripada nizu praznika vezanih za Svetu Trojicu, koji počinju na dan kada je Duh Gospodnji sišao na apostole.
Danas je treći dan jednog od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveta Trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest. Kao i prethodnih dana pod u hramovima na Duhovski utorak se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga, pak, preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća. Verovanje kaže da se na Duhovski utorak ne valja peti po drveću da se ne bi duhovi uznemirili. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. U nekim delovima Srbije običaj je da bi se čovek zaštitio od nesreće u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema, ruževima za usne…
